ЕП у извештају о Србији: Преговори могу да се наставе само ако се ускладите са санкцијама уведеним Русији

Више стотина амандмана које су европски посланици поднели на нацрт известиоца Владимир Билчика, груписано је у 37 компромисних амандмана о кључним областима односа Србије и ЕУ, који су добили подршку убедљиве већине чланова Одбора за спољну политику.

Владимир Билчик каже да извештај позива на усклађивање Србије са спољном политиком ЕУ, наставак унутрашњих реформи, посебно у области независности правосуђа и слободе медија, као и наставак дијалога са Приштином.

"Србија је једина земља на Западном Балкану која се није ускладила са политиком ЕУ према агресији Русије на Украјину. Ако се усклади, Србија би могла значајно да унапреди процес приступања", рекао је Билчик.

"ЕП ће пажљиво пратити примену договора из Охрида"

Известилац за Србију је рекао су у дијалогу са Приштином учињени неки охрабрујући кораци последњих месеци и да ће Европски парламент пажљиво пратити примену договора из Охрида.

У тексту извештаја парламент даје "пуну подршку дијалогу и европском посреднику Мирославу Лајчаку" и позива обе стране на постизање правно обавезујућег споразума о нормализацији односа, заснованом на "принципу међусобног признавања".

Према речима Билчика, "принцип међусобног признавања" је компромисна формулација, јер парламент не позива на признање, већ на примену принципа који се већ примењује у одлуци о признању личних докумената, као и у духу Охридског споразума, док је "на странама да се договоре када и како ће га применити".

Парламентарци су затражили и пуну примену ранијих договора, укључујући и успостављање Заједнице општина са српском већином, осуђујући "све акције које угрожавају стабилност".

Известилац за Косово Европског парламента Виола фон Крамон, чији извештај је такође данас усвојен, каже да оба извештаја шаљу поруку о посвећености парламента политици проширења на основу заслуга.

"Овај став значи да од обе стране захтевамо напредак у домаћим реформама, да би могле да учине следећи корак ка ЕУ", додаје Фон Крамонова.

"Континуирано ниска усклађеност Србије са спољном политиком ЕУ"

У усвојеном тексту Европски парламент жали због "континуирано ниске усклађености Србије са спољном политиком ЕУ", која је у 2021. била усаглашена у 64 одсто случајева, у 2022. години само 45 одсто.

"Преговори о чланству могу да се наставе само ако се Србија усклади са санкцијама уведеним Русији и оствари напредак у реформама повезаним са приступањем ЕУ", наводи извештај.

Европски парламент поздравља изражену подршку Србије територијалном интегритету Украјине и усклађеност са ЕУ у гласању за релевантне резолуције УН. Поздрављају се и санкције Белорусији због њене улоге у рату Украјини, као и хуманитарну помоћ Украјини, помоћ у енергетици, реконструкцији.

Међутим, парламентарци "жале што Влада Србије избегава да јавно говори о овим мерама".

Парламент жали и што су неки од "кључних аспеката спољне политике Србије супротни позицијама ЕУ, укључујући и потписивање споразума о консултацијама са Минстарством спољних послова Русије, као и састанке са званичницима Русије који су на листи санкција ЕУ".

Европски парламентарци забринути због именовања директора БИА

Европски парламентарци наводе да су забринути због именовања директора Безбедносно-информативне агенције, за кога тврде да је "познат по анти-ЕУ и прокремаљској реторици, као и да је у прошлости руским властима достављао информације о окупљању припадника руске опозиције".

У извештају се изражава забринутост због најниже до сада подршке чланству у ЕУ у српској јавности и пораста подршке режиму у Русији.

"Ова појава је резултат дуготрајне и широко раширене анти-ЕУ и проруске политичке реторике медија под контролом владе, као и српских званичника", оцењује се у извештају.

Парламент поздравља кораке које је Србија предузела на усклађивању са визном политиком ЕУ, наводећи да је Србија увела визе за шест земаља, међу којима су Индија, Тунис, Куба и Бурунди, што је довело до "значајног пада илегалних улазака на територију ЕУ".

"Одређени напредак у борби против корупције"

Извештај примећује "одређени напредак у борби против корупције" и наглашава да је потребно "више напора и политичке воље" за постизање опипљивих резултата, посебно у погледу организованог криминала.

Власти у Србији су позване да остваре убедљиве резултате у случајевима од "великог интереса за јавност, као што су Јовањица, Крушик и Беливук, као и да истраже и процесуирају особе одговорне за незаконито уништавање приватне имовине у случају Савамала".

О слободи медија и изражавања

Парламент "жали због даљег погоршања стања у области слободе изражавања" и наглашава да је стање "слободе медија и слободе изражавања озбиљан проблем који треба хитно решавати".

Извештај "констатује" одлуку РЕМ-а да четири националне фреквенције додели ТВ станицама са "историјом кршења новинарских стандарда", укључујући "употребу језика мржње и ширење дезинформација и наратива Москве" о рату у Украјини.

Усвојени извештај изражава забринутост због "доминантне позиције Телекома на тржишту, као и због оптужби да владајућа партија користи Телеком како би увећала свој утицај на медијском тржишту Србије".

У делу извештаја о социјалним и економским реформама, поздравља се "континуирани" напредак у развоју функционалне тржишне економије и привлачењу значајних директних страних инвестиција, али и подвлачи да је рад приватног сектора "отежан због слабости у владавини права".

У делу који говори о демократији и владавини права, поздравља се "усвајање мера о унапређењу изборних услова и медијског амбијента уочи избора у априлу 2022. године, које су биле резултат међупартијског дијалога уз посредство Европског парламента".

Европски парламент поздравља и учешће свих релевантних политичких актера на превременим парламентарним изборима, што је резултирало плуралистичкијим парламентом".