Успорен пут ка ЕУ, подршка интеграцијама варира

Пут Западног Балкана ка чланству у Унији је успорен. На то утичу дешавања и у Европи и у региону, а оно што би могло да дода брзину - јесу реформе које у готово свим земљама Западног Балкана промовишу Национални конвенти о Унији - скрећући владама пажњу на пожељне правце развоја.

Као кључног патнера у преговорима са Европском унијом ресорна министрака препознаје цивилно друштво. Национални конвент о Унији је модел који је Србија преузела од Словачке. Уз једну разлику - они су конвент направили у последњој фази процеса, док је Србија то урадила у статусу придружене државе.

"Они су баланс, они су промотер реформи, они нам скрећу пажњу и на нове развоје а држава са своје стране покушава да нађе оно што је реално оствариво то разумевање реално осваривог у процесу и захтева шири праваца у реформама ће бити константна не смем рећи борба али размена различитих аргумената које постоје између конвента и нас у преговарачком процесу", рекла је министарка за европске интеграције Тања Мишчевић.

Координатрока Нациналног конвента о ЕУ Бојана Селаковић рекла је да није увек лако у дијалогу са Владом, има примера и великих тензија, безброј пута су имали различите аргументе о разним питањима, важна адреса је министарство за ЕУ интеграције и та блиса сарадња.

По сличном моделу функционишу и Национални конвенти у Севереној Македонији и Албанији. Скопље и Тирана преговарају са Бриселом, од почетка по новој методологији.

"С друге стране ми можемо да помогнемо о томе да пренесемо добра и лоша искуства досадашњег рада у процесу преговора између конвента и Владе, како тече припрема докумената, и како се она представља у Бриселу", напоменула је Мишчевићева.

Гледис Дјепали, координатор Нациналног конвента о ЕУ у Албанији каже да је битно да друштво подржи процес придруживања ЕУ, али и да упозна грађане о самим реформама, које су често компликоване и ту је улога цивилног друштва и конвента да их разјасни.

Подршка интеграцијама варира, а како се процес захуктава, по правилу, опада. И док је раније 80 одсто грађана у Свереној Македониј било за њих, сада је свега 39 одсто. Амбициозни план и тамошње Владе- иако је тек прошле године добила зелено светло, -2030-у види као годну када ће ући у европски клуб.

"Питање је шта ми желимо од ЕУ. Као највећи изазазов у региноу али и у контексту преговора је борба портив корупције. И ту је кључна сарадња у региону, да отоворимо дебату на нивоу држава како да је смањимо", каже Милева Ђуровски, координаторка Нациналног конвента о ЕУ у Албанији.

Темпо Западног Балкана на путу ка Бриселу, може да се убрза, верују учесници, најпре јер зависи од политичке воље. Од смера који ће заузети владе региона, зависиће, кажу, динамике евроинтеграција Србије, Албаније и Северне Македоније.