Лајчак за Јуроњуз Србија: Чланство у УН је много веће питање од односа Србије и Косова, своју улогу у томе има и СБ

У овом тренутку је фокус на питањима која могу да ураде Србија и Косово, која могу да се ураде сада и за које нису потребни ни СБУН, нити сталне чланице, истакао је Мирослав Лајчак у интервјуу за Јуроњуз Србија.

На питање да ли се, када се у члану 4 европског споразума за Косово каже да се Србија неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији, то односи и на Уједињене нације које су црвена линија за Србију, Лајчак је рекао да се "јавни дискурс фокусира на нешто што уопште није главна тема".

"Чланство у УН је много веће питање од односа Србије и Косова, ту постоје одређене процедуре, а своју улогу ту има и Савет безбедности и пет сталних чланица, и то су посебни односи. Тако да, веровање да то зависи само од Србије и Косова, значи неразумевање комплексности овог процеса. У исто време, наш договор дефинише шта Србија и Косово треба да раде, тако да се обе стране охрабрују да се придржавају договора и анекса", рекао је Лајчак.

Упитан да ли су обе стране обавезне да потпуно примене сваки члан овог споразума будући да званичници у Србији, укључујући председника и министра спољних послова говоре да ће применити овај споразум док год не додирује њихове црвене линије, Лајчак је поновио да је "јасно да су стране обавезне", али и да не треба стављати "кочију испред коња".

"Фокусирани смо и треба да почнемо с питањима која могу да ураде Србија и Косово, и која могу да се ураде сада. То ће утицати на многе друге ствари. Поново спекулишемо о нечему што не зависи од ЕУ, Србије и Косова. Зашто се не бисмо фокусирали на питања која су потпуно под нашом контролом? Ометамо себе да се фокусирамо на ствари које могу да буду урађене и треба да буду урађене као приоритетне и за које нам нису потребни Савет безбедности нити сталне чланице", нагласио је Лајчак.

Лајчак је рекао и да је жеља да се процес који се тиче нормализација односа Србије и Косова заврши током актуелног мандата администрације у ЕУ, као и америчке администрације.

"Следеће године ћемо се већ суочити са новом политичком реалношћу, следе нам избори у ЕУ, у САД и мање ће се пажње посвећивати овим питањима. Верујем да имамо довољно времена да овај процес приведемо крају, али то све зависи од посвећености ове две стране", рекао је Лајчак, истичући да не жели ништа у смислу рокова да намеће странама јер о томе треба да се договоре када се састану.

Он је прецизирао да су у анексу који је ЕУ предложила, али који није усаглашен у том облику на крају маратонских преговора у Охриду, постојали конкретни планови о времену које је потребно за имплементацију.

 "ЗСО значи споразуме из 2013. и 2015. године"

О томе шта је за Београд прва ствар која се очекује да буде урађена, будући да је за Приштину то формирање Заједнице српских општина, Лајчак је рекао да су они редослед примене видели врло јасно, али да то две стране у Охриду нису усвојиле. Према његовим речима, сада је на преговарачима да дају своје предлоге којим ће темпом тећи примена.

"Ми своје предлоге имамо, ја мислим да је најбољи приступ корак по корак, да једна страна уради нешто, потом и друга. Не бих да сада говорим о конкретним корацима, јер не постоји званична платформа, и тек треба да се сложимо око тога, али вас уверавам – врло смо фокусирани, врло одлучни и сигурни да ће оно што је договорено бити и имплементирано", рекао је Лајчак.

На питање о члану 7 споразума и које су сличности или разлике између самоуправљања за српску заједницу и ЗСО, Лајчак је рекао да може да буде веома јасан и да тај члан не уводи нову обавезу за Косово.

"Члан 7 говори о потреби имплементације онога што је већ договорено између Србије и Косова – то значи споразуми из 2013. и 2015, говорећи о формирању Заједнице/Асоцијације српских општина", рекао је Лајчак.

Говорећи о самом називу, Лајчак каже да не инсистира на њему, већ на "pacta sun servanda” [оно што је договорено треба и применити] за обе стране.

"Oво је заиста важно да се сви споразуми морају спровести у потпуности и то се понавља у сваком европском документу. Ово није мени у којем бирамо шта нам се свиђа и то спроводимо, а шта игноришемо. Јер у том случају то би представљало исмевање једног озбиљног процеса", рекао је Лајчак.

Одговарајући на питање да ли постоји контрадикторност у анексу, будући да се с једне стране каже да Косово одмах крене у преговоре о обезбеђивању самоуправљања за српску заједницу, а са друге да редослед тачака не доводи у питање редослед њиховог спровођења, Лајчак је рекао да контрадикторности нема.

"Заједнички одбор ће надгледати и оцењивати и извештавати о имплементацији, а овим одбором ће председавати ЕУ. Ово је један од елемената анекса где смо рекли да ће овај заједнички надзорни одбор бити основан у року од 30 дана. И сада интензивно радимо на дефинисању задатка за ову заједничку надзорну комисију.  На вашу прву примедбу, ту нема контрадикције. Изјава релевантна за члан седам споразума једноставно се односи на дугогодишњу посвећеност која произлази из споразума из 2013. и 2015. године. Будући да је ово толико закаснило, врло је јасно да би требало решавати као приоритетно питање", наводи он.

Додаје и да је речено у другим одредбама овог анекса да стране не би требало да условљавају спровођење свог дела одговорности.

"Нисмо могли да нађемо заједнички језик око свих чланова анекса"

Лајчак је рекао и да је споразум који је постигнут у Охриду важан корак и да подиже дијалог на нови ниво.

Он, како је рекао, такође поставља темеље за убрзавање процеса нормализације, као и за убрзавање процеса приступања ЕУ како Србије, тако и Косова.

"И као стара изрека каже ‘доказ је у пудингу’, у овом случају, доказ је у имплементацији, и због тога је сада фокус на имплементацији", рекао је Лајчак. 

Ипак, он је указао на то да није тајна да су посредници иницијално припремили детаљнији анекс примене споразума, са јасним редоследом корака, као и временским одредницама, које би лако било пратити, али да није било договора о томе. 

"Две стране су успеле да се договоре око 12 од 18 тачака предлога, али никако нисмо могли да нађемо заједнички језик око шест преосталих тачака", прецизирао је Лајчак. Напоменуо је и да су покушали да те разлике превазиђу на више начина, међутим, ускоро је постало јасно да је то немогуће. Зато су, каже он, представили нови анекс, који је био општији, мање конкретан, али и даље садржи основна начела, поготово то да ће обе стране у потпуности применити договорено. Такође, овај договор је сада постао део преговарачког оквира за приступање ЕУ, део поглавља 35 када је о Србији реч а за Косово кроз Специјалне групе за нормализацију.

"Ми смо као следећи корак покренули унутрашње процедуре у оквиру ЕУ, како бисмо формализовали овај договор у оквиру европске агенде и за Србију и за Косово", рекао је Лајчак.

 "Документ је, и без потписа, формалан и обавезујући"

Он је најавио да ће као следећи корак у дијалогу позвати главне преговараче обе стране у Брисел, како би разговарали о корацима имплементације.

Питање имплементације у основи сада пада на ниво главних преговарача, а на питање да ли постоји потреба за сусрет лидера у будућности, Лајчак каже да су потребна оба нивоа.

"Лидери се слажу о стратешком путу напред, а главни преговарачи разговарају о детаљима имплементације у складу са оним што су договорили лидери. Знате да смо прошле и годину раније имали много састанака на нивоу главних преговарача. То је довело до неких критика да је процес сведен на технички процес, што није тачно. Процес се заиста одвија на оба нивоа. Дакле, врло је логично да сада, како би разговарали о томе како имплементирати оно што је договорено у Бриселу, 27. фебруара и у Охриду, 18. марта, ово захтева два главна преговарача и експерте да о свему томе разговарају", рекао је он.

Додао је да кад год буде потребе за састанком на високом нивоу, састанак ће се одржати.

"И председник Вучић и премијер Курти показују да су спремни да се састану и да разговарају о стварима у будућности. Али задржимо лидере да разговарају о политичким питањима и главним преговарачима да разговарају о практичним питањима", додао је.

 Лајчак се осврнуо и на чињеницу да ни споразум ни анекс нису потписани, рекавши да би посредници у преговорима волели да је споразум потписан, и  да су то предложили обема странама, али да је документ и без тога свакако постао формалан и обавезујући.

"Председник Вучић нам је врло јасно ставио до знања да није у позицији да потпише овај документ, позивајући се на уставна ограничења, ми смо предложили неколико начина да решимо овај проблем, али су ти предлози одбијени. На крају смо се договорили да ће тај документ бити формализован кроз објављивање од стране високих представника, што се и догодило у суботу, што је и у складу са међународном праксом, и овај документ је на тај начин постао формалан и обавезујући. Све спекулације да ли је документ валидан и обавезујући су бесмислене", рекао је Лајчак.

Он је рекао и да, када посматрају претходне договоре, не гледају јесу ли потписани или не, већ јесу ли имплементирани или не.

 "Мислим да не треба да се бавимо тиме је ли нешто потписано или не, већ тиме да је овај документ обавезујући и то на два начина, прво кроз објављивање од стране високих представника, а потом и кроз његову имплементацију у преговарачки оквир за приступање ЕУ. Сада је фокус на имплементацији“, рекао је Лајчак и додао да ће посредници тј. ЕУ редовно извештавати о напретку примене постигнутог споразума али и да ће наравно наставити да сарађују са САД, уз захвалност Сједињеним Државама на њиховој подршци у дијалогу.

"Процес интеграција врло комплексан"

На питање да ли имплементација у преговарачки оквир за приступање са ЕУ значи да ће ако Србија испуни неки део из имплементационог плана то бити њен напредак на европском путу и отварање неких делова преговарачког процеса, Лајчак је рекао да је "процес европских интеграција врло комплексан и да ово није једини елемент, али јесте веома важан".

"Поглавље 35 је поглавље о нормализацији односа са Косовом, и кроз примену овог поглавља и специјални комитет о нормализацији односа ћемо вршити мониторинг примене договора, али у исто време и ове две стране имају обавезу једна према другој. И као што сам рекао, процес европских интеграција је врло комплексан, ово није једини елемент, али јесте веома важан елемент у оквиру европског пута. И земље чланице ће помно пратити процес нормализације", рекао је Лајчак. 

Специјални изасланик ЕУ је нагласио и да ниједна страна не би унилатерално требало да чини било шта што би дестабилизовало процес нормализације односа. Уверен је, притом да са овим споразумом постоји нова платформа, и да ће се ствари одвијати у координацији и у складу са партнерством које ће водити унапред а не уназад.