Жигманов честитао 15. март национални празник Мађара у Србији

Томислав Жигманов истиче да  је национални празник Мађара дан којим се обележава 15. март 1848. године, када је на таласу револуција у Европи и у Пешти-Будиму избила и без крвопролића победила револуција, саопштило је ресорно Министарство.

"Са идеалима националног суверенитета и грађанске трансформације (Једнакост, Слобода, Братство) рођена је модерна парламентарна Мађарска. Циљ Мађарске револуције 1848/49. године било је окончање владавине Хабсбурговаца, као и стицање независности и успостава уставног уређења. Стога се 15. март 1848. године сматра једним од најславнијим дана у историји мађарског народа и њихове жудње за слободом, који према Закону о заштити права и слобода националних мањина празнују и Мађари у Републици Србији", навео је   Жигманов. 

Нагласио је да су према броју припадника – 253.899, а према попису становништва из 2011. године, Мађари најбројнија национално-мањинска заједница.  Највећи број живи на територији Аутономне покрајине Војводина, у осам градова или општина чине апсолутну или релативну већину, док је Град Суботица њихов образовни, културни и политички центар, рекао је. Највећи део Мађара је, како је навео, римокатоличке, а мањи реформатске и евангеличке вероисповести.

"Чувајући свој националну самобитност у срцу Европе више од 11 векова, Мађари у Србији су данас национална заједница која има веома развијену мањинску националну инфраструктуру и спадају у заједнице која је највише интегрисана у друштво – од спорта, преко културе и науке, до политике. Образовање на мађарском се одвија од вртића до факултетског нивоа, имају дневни лист и целодневне радијске и телевизијске програме на матерњем језику, подручје културе је најразвијеније међу свим мањинским заједницама, а службена употреба мађарског језика и писма је на територију целе АП Војводине. О свему томе брине Национални савет мађарске заједнице у Републици Србији, а политичку артикулацију интереса проводи најјача политичка странка Савез војвођанских Мађара", рекао је министар.

Власти у Републици Србији, Аутономној покрајини Војводини те јединицама локалне самоуправе, како је истакнуто, и даље ће посвећено радити на обезбеђивању свих потребних предуслова – од примене закона, преко материјално-финансијских средстава до мањинских сензитивних политика – како би Мађари у Републици Србији успешно наставили развијати своје националне институције и перспективу припадника своје заједнице.