Лајчак за РТС: Нормализација, а не капитулација – ЗСО мора да буде по моделу договореном пре 10 година

Да Срби и Словаци добро функционишу показали су Новак Ђоковић и његов тренер Маријан Вајда. За 15 година освојили су све тениске титуле. Србија подршку Словачке не тражи само у тенису већ и у политици. Словачка је једна од пет чланица ЕУ која није признала независност Косова. Када је као шеф словачке дипломатије 2016. године боравио у Србији о Београду је говорио као о делу решења, а не проблема. Данас, када Мирослав Лајчак долази као специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине, поставља се питање где је проблем а где је решење.

Специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак рекао је, гостујући у емисији Око, да његов мандат говори да треба да помогне у нормализацији односа између Београда и Приштине.

"Ја бих волео да успоставимо односе где би људи могли слободно да се крећу, послују, студирају и мислим да је то у интересу свих", рекао је Лајчак.

Лајчак је јуче разговарао са председником Александром Вучићем, данас је такође наставио разговоре, а све то уочи састанка у Охриду. Могло се чути да су разговори који се воде тешки и садржајни.

"Имали смо састанак 27. фебруара у Бриселу и тамо је договорено да нема више потребе да се разговара о тексту нашег предлога који је постао јаван на сајту ЕУ. Међутим, да би се тај текст остварио ми морамо да се договоримо о правилима – који је редослед корака, ко шта треба да уради и када. Ниво поверења између две стране је низак и једна и друга страна траже гаранције. То ми је циљ разговора са председником Вучићем", напоменуо је Лајчак.

Додао је да је прошле недеље био и у Приштини са истим циљем да би се добило мишљење и једне и друге стране око анекса за имплементацију споразума.

Петнаест модела Заједнице српских општина

Одговарајући на питање да је у Приштини понудио 15 модела Заједнице српских општина, Лајчак је рекао да је један важан део споразума успостављање ЗСО.

"Знамо да је то било договорено 2013. године, али се није десило. Овог пута мора да се деси и то на основу оног што је договорено 2013, односно 2015. године. Ми смо предложили 15 постојећих европских модела као инспирацију. Не као алтернативу. Можда споразуми из 2013. односно 2015. године неће дати одговоре на сва питања. Ја желим да тражимо инспирацију од функционалних европских модела“, истакао је специјални изасланик ЕУ за дијалог.

Лајчак је нагласио да се није одустало од Бриселског споразума који је потписан пре 10 година.

"Заједница мора да буде изграђена по моделу који је договорен 2013. године – 2015. године. А модели су ту да покажу да нико не треба да се плаши. Постоје у Европи модели самоуправе, мањинског народа и то није ништа опасно, нико не треба да се плаши. Нормално је да имамо правне гаранције да се мањинска заједница осећа безбедно", објаснио је.

Упитан ли има ЗСО извршна овлашћења и шта значи када се каже да не желе другу Републику Српску на Косову, Лајчак појашњава да ЗСО још не постоји, а то шта ће она имати треба да се договори Београд са Приштином у оквиру дијалога, али наравно на основу тога што је договорено 2013. и 2015. године.

"Треба низ детаља да се договори, треба статут да се предложи и да се обе стране договоре око статута. Десет година није испуњен договор, али овог пута биће, јер нећемо имати договор без Заједнице", рекао је Лајчак

Каже да се многи на Косову плаше да ће ЗСО нанети штету функционисању, зато су потребне инспирације.

"Желимо да им покажемо да не треба да се плаше, да има тих модела пуно у Европи и добро функционишу", подвукао је Лајчак.

Када је реч о механизмима којима би ЕУ приволела Приштину да пристане на ЗСО, Лајчак каже да је у фебруару Европски савет донео своје закључке, а у њима има три члана која су посвећена дијалогу.

"ЗСО мора да буде успостављена"

"Један члан од њих говори да Заједница мора да буде успостављена. Највиши ауторитет ЕУ говори да Заједница мора да буде успостављена. САД говоре Заједница мора да буде успостављена. Значи ЗСО мора да буде успостављена, и биће успостављена", нагласио је.

Додао је да ЕУ у односу на ово питање никад није била толико уједињена, као и Велика Британија и САД и то, како каже, мора свако да поштује.

Истакао је да је у интересу Србије да председник Србије иде у Охрид и да се наставе разговори.

"Циљ моје посете Београду и Приштини је да приближим позиције једне и друге стране и да припремимо неки предлог који би служио као основа за разговоре у Охриду", рекао је Лајчак.

Упитан да ли, када се говори о европском предлогу за Косово, једна страна може да прихвати неке тачке из тог предлога а да неке друге не прихвати, Лајчак подвлачи да је предлог прихваћен у целини, али је потребан договор о имплементацији.

"Наш циљ је да се договоримо о пуној имплементацији предлога", каже Лајчак.

Ако Приштина каже не желимо ЗСО, а Београд каже да не жели пријем Косова у УН онда, како појашњава Лајчак, не бисмо имали договор.

"ЗСО је постала кључно питање и постало је свима јасно да ако нема Заједнице нема договора и нема нормализације. Али ја не верујем да то може да се деси", рекао је специјални изасланик ЕУ за дијалог.

"Велика петорка" и ултиматум

Коментаришући изјаву Габријела Ескобара, који је рекао ако ова влада не буде хтела тражићемо нове партнере, Лајчак каже да они не бирају партнере, али траже партнере да испуне све обавезе од претходних разговора.

"Већ три године радим овај посао и три године чујем у Србији да дајем подршку Косову, а на Косову да дајем подршку Србији. Што показује да сам неутралан и моја мисија и моја личност је таква да желим да помогнем и да решим проблем, а не да помажем неком против некога“, рекао је Лајчак, одговарајући на питање да ли је "велика петорка“ донела ултиматум у Београд.

Истиче да ЕУ не користи реч ултиматум, али да је разговарано о томе какве су алтернативе.

Лајчак долази из земље која није признала независност Косова. До 2020. године заступао је став да је Косово саставни део Србије по Међународном праву.

На питање да ли је за њега Косово независно, Лајчак одговара да се више од 20 година бави овим подручјем и види колико људи желе да постану део ЕУ али, како каже, види и да прошлост кочи напредак према будућности.

"Нудим своје искуство да решим проблем, али не да неко победи, а неко изгуби, већ да отворимо европска врата. То је филозофија мог деловања", рекао је Лајчак.

Свестан је да су грађани овде изгубили поверење што се тиче будућег чланства у ЕУ.

"Балкан сигуран само у ЕУ"

"Међутим, од почетка рата у Украјини ЕУ је променила став и европска врата су поново отворена", напоменуо је и додао да ће Балкан бити сигуран само када буду чланице ЕУ.

Одговарајући на питање зашто Међународно право у случају Украјине обавезује а у случају Србије не обавезује, и зашто се од Србије очекује да се одрекне свог територијалног интегритета, Лајчак објашњава да у европском предлогу то не пише.

"Европски предлог говори о нормализацији односа, а не о капитулацији. Ја верујем да је наш предлог фер и да је користан за Србију и за регион. Ја сам ту не да мењамо историју него да мењамо будућност. Знам колико је за мене и моју земљу значила европска перспектива. И знам колико ће донети добрих ствари Србији", напоменуо је Лајчак.

На директно питање да ли нормализација односа значи и признање, Лајчак наглашава да "о томе треба да се договоре Србија и Косово".

Верује да деценијски проблем Косова, једном мора да се заврши.

"Ја се залажем да тражимо прихватљиво решење за једну и другу страну. Не може прошлост да нас кочи на нашем путу ка будућности. Грађани Србије могу да верују да њихова европска будућност није питање деценија, питање је најближих година. Састанак у Охриду има за циљ да се договоримо око испуњавања споразума који има високу меру подршке ЕУ, које се ја не сећам у прошлости. Сви желе да ово подручје не постане тло за дестабилизацију", објаснио је.

О мандату у Босни и Херцеговини

Осврнуо се на период када је био високи представник у БиХ. Прокоментарисао је да је Република Српска била одлучена у Дејтону, где је главни циљ био да се заустави рат.

"То треба да се поштује. Успело се у томе, али ми данас нисмо у рату. Не треба да тражимо ратна решења, него функционална решења. БиХ није узор функционалности државе. Данас тражимо решења која ће убрзати европски пут овог региона. То је главна разлика. Зато не треба да тражимо инспирацију од ратних модела", каже Лајчак.

Напомиње да је поносан јер је БиХ за време његовог службовања потписала Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ.

"Тамо постоји перманентна дискусија око надлежности", рекао је.

Лајчак је у протеклом периоду добио бројне награде, а да ли после дијалога очекује да ће имати за шта да га награде Београд и Приштина, Лајчак напомиње да је ту да помогне фер процесу и нуди своје знање из региона и знање из ЕУ да помогне Србији и читавом региону на европском путу.

"Ја верујем у европски пут, европска решења. А то да је мој начин деловање је фер о томе ће историја да суди", закључио је специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак.