Дрецун: Знамо наше црвене линије, важна вест из Брисела различита тумачења онога што се догодило

Милован Дрецун је гостујући у Дневнику РТС-а истакао да је, према његовом мишљењу, главна вест из Брисела да ће се у наредном периоду наставити и интензивирати разговори о предлогу ЕУ за споразум о нормализацији, да ће Мирослав Лајчак покушати да утаначи неке одредбе које су прихватљиве за обе стране и да ће се онда одржати још један састанак са Борељом. 

"За мене је важна вест да имамо различита тумачења онога што се десило. Председник Вучић ће вечерас саопштити детаље и то је веома важно да саслушамо да бисмо имали комплетну слику о томе шта се дешавало и у ком ће правцу ићи заштита наших виталних државних и националних интереса", казао је Дрецун.

Према његовим речима, Габријел Ескобар је најавио да ће за неколико дана изаћи са појединостима.

"А ЕУ је објавила оно што нам је мање-више било познато, то је предлог који је процурио у јавност", навео је Дрецун.

Истиче да га у том предлогу није ништа изненадило, сем "те 11. тачке која говори о мапи пута која би требало да договори начин како да се имплементира евентуално постигнути договор".

"Није никакво изненађење. Аљбин Курти је говорио да је био спреман да нешто потпише. Председник Вучић је рекао да је он донео нешто што је хтео да потпише, затим Борељ говори о томе да су се саговорници сложили да се не расправља више о одредбама самог споразума, већ да се крене у имплементацију. Председник Вучић је на то јасно рекао: да имплементирати, али шта. Ми тражимо ЗСО, али Курти то одбија, троши највише времена на састанку да образложи зашто не може да прихвати ЗСО", каже Дрецун.

Дрецун напомиње да ми знамо које су наше црвене линије и да се види журба посредника ЕУ да се нешто постигне пред крај месеца да би они могли да се похвале напретком.

"Борељ је пажњу у својој изјави концентрисао на људска права и слободе, говорећи о томе да ће српском народу на КиМ живот бити безбеднији, да ће бити олакшан живот и Србима и Албанцима, кретање, коришћење диплома и све друго, али је кључна питања избегао. Није споменуо ЗСО, није говорио о такозваном међусобном признању, што је за нас апсолутно неприхватљиво, није говорио о евентуалном чланству такозваног Косова у свим међународним организацијама. Јесте најважније питање како ће људи живети, али су и ово питања која су од статусног значаја и она су и те како битна", нагласио је Дрецун.

Дрецун сматра да се налазимо на почетку усаглашавања оних одредби предлога које би биле прихватљиве и за једну и за другу страну. 

"Те одредбе које би евентуално биле усаглашене могу да се имплементирају. Ако сте обратили пажњу, председник Вучић је рекао да ће се тек договорити шта да се имплементира. Прво мора да се имплементира оно што је договорено пре једну деценију", казао је Дрецун.

То што је, каже, председник Вучић прихватио да оде на разговоре не значи да је одустао од нашег кључног захтева да се прво формира ЗСО.

"Мислим да су европски посредници направили погрешан корак у журби да остваре неки напредак. Прво је требало договорити прецизно рокове за ЗСО, затим да се предочи на састанку на врху нацрт статута који је осмислио управљачки тим, да он буде прихваћен и да се ЗСО реализује, па тек онда сазвати састанак на коме би се разговарало о предлогу. Онда бисмо избегли различита тумачења", напомиње Дрецун.  

Европски посредници, сматра, желе да наметну да ЗСО и француско-немачки план иду паралелно.

"Може да се разговара тако паралелно, неће се постићи напредак. Готово да смо поново на почетку и после јучерашњег састанка. Иако је Борељ оптимистичан, ово је толико сложен проблем да нам не треба лажни оптимизам. Не може се градити решење на нечијој жељи да уради бирократски посао, него да се решење гради на реалним претпоставкама, где су гаранције за српски народ. Мора да се формира ЗСО, па тек онда да се говори о томе да ли је могуће да се постигне неки договор. Могуће је да је дошло до приближавања ставова по неким питањима из овог предлога, али кључна питања, о томе морамо да видимо шта се дешава", указује Дрецун.

Курти је, додаје, "хтео да дође до међусобног признања", наша страна апсолутно то одбија.

"Нигде у предлогу не можете да видите да има обавезе Србија да де јуре призна или прихвати такозвано међусобно признање између такозваног Косова и Србије. Не, овде се говори о уговорним странама које би о међусобним односима требало да поштују неке принципе који се налазе у повељи УН, што би приштинска страна могла, ако би било прихваћено, да протумачи на начин да Београд третира такозвано Косово као међународноправни субјекат. Између тога, чак и кад би било, и де јуре признања толико је велика разлика, да де јуре признање није могуће добити", каже Дрецун.

Црвене линије остају, додаје Дрецун.

"Председник Вучић је рекао да је Курти донео нешто што је хтео да се потпише. Можемо да замислимо шта је, оних његових бесмислених шест услова за ЗСО. Овде видимо у предлогу чак и статус СПЦ се решава. Могуће је да има ствари око којих су приближени ставови, али две кључне ствари – међународне организације и признање – то Београду није прихватљиво и што председник Вучић неће да прихвати. Говорити о имплементацији, а не објаснити шта треба да се имплементира, то је по мени сувише ризично. Мора прво да се имплементира ЗСО, онда можемо даље да постижемо евентуалне договоре око неких одредби предложеног споразума. Битно је што се види из саопштења Бореља и ЕУ да је ово предлог. Овде се не говори о споразуму, него о предлогу споразума о коме би требало да се разговара у наредном периоду", навео је Дрецун.

Дрецун наводи да се вероватно покушало са наметањем тезе узми или остави.

"О чему ће се разговарати у наредном периоду ако не о одредбама. Очито постоји проблем у свему томе, дакле мора да се разговара. Покушаји европских посредника да наметну ово као свршени чин, мислим да не могу да доведу до решења. О свему овоме мора да се разговара и разговараће се", наводи Дрецун.

Чини му се, додаје, да амерички званичници показују већу дозу политичке реалности за читав овај процес од европских посредника, којима се жури.

"Напредак не може да се гради на тим основама. Мора да се разговара о одредбама. То је само предлог који за нас у две тачке апсолутно није прихватљив, посебно за међународне организације и однос према такозваном Косову, да ли би то могло да се протумачи као де факто признање или не и ЗСО. Не може Борељ да прича о томе да ће се побољшати квалитет живота људи, а да не спомене ЗСО. Кључна ствар, он то мора да зна, он то мора да прихвати", закључио је Дрецун.