Посланици наставили рад, пред скупштином извештаји независних тела

Пред посланицима су извештаји Фискалног савета Србије, Агенције за спречавање корупције, Државне ревизорске институције, Заштиника грађана, Повереника за информације од јавног значаја, Повереника за заштиту равноправности и других.

Скупштина Србије бира независне државне органе, па се тако једном годишње пред парламентарацима нађу њихови извештаји о раду. Сва ова тела постоје како би вршили контролу правилности и законитости рада носилаца јавних власти.

Поред расправе о извештајима, посланици ће на седници која је у току бирати и дирерктора Агенције за спречавање корупције, а Министарство правде је на основу ранг листе Правосудне академије предложило три кандидата.

Кандидати за директора Агенције за спречавање корупције су досадашњи директор Драган Сикимић, његов заменик Дејан Дамњановић и Коста Сандић који је дуго година радио у Комерцијалној банци.

Посланици треба да потврде више међудржавних споразума, као и да усвоје закон који се односи на изградњу пруге Београд-Ниш. 

Весић: Ко је краљу Милану одредио да гради пругу Београд-Ниш? 

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић одбацио је критике опозиције, која је тврдила да се за пругу Београд-Ниш узима кредит у износу од 2,8 милијарде евра, прецизирајући да је реч о укупној вредности пруге, а да је кредит у износу од 1,6 милијарди евра.

"Кредит је тачно 1,6 милијарди евра, од чега је 1,1 милијарда евра од Европске инвестиционе банке и око 500 милиона евра од Европске банке за обнову и развој. ЕУ ће нам дати грант од 598 милиона евра, а остатак око 527 милиона евра биће финансиран из буџета Србије", рекао је Весић у Скупштини Србије.

Он је позвао опозицију да користи тачне податке о задужењу. Према његовим речима, за изградњу пруге између Београда и Ниша која ће омогућити да грађани за 100 минута стижу од једног до другог места расписује се тендер по процедурама Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој.

На питање опозиције ко одређује које су пруге важне, Весић је упитао ко је краљу Милану одредио да гради пругу између Београда и Ниша?

"Ја милсим да је та пруга важна, некоме очигледно није. Грађанима који живе у Нишу је важна. Имамо и других значајних пруга, али та пруга је кичма Србије која спаја север и југ", напоменуо је Весић.

Он је навео и да су други железнички пројекти рађени у складу са тендерском процедуром.

"Када причамо о другим железничким пројектима као што је Сталаћ-Ђунис, такође је рађен по тендерској процедури. Када причамо о деоници Ниш-Димитровград, такође је рађен по тендерској процедуреи и ту је ЕУ дала грант од 110 милиона евра, 134 милиона евра је кредит Европске банке за обнову и развој, а остатак 20 милиона евра требало је да се обезбеди из буџета Србије", рекао је Весић.

Он је истакао да је, када је реч о том пројекту, било недопустиво кашњење од 2018. године везано за припрему тендерске документације.

"Зато ће неко у Железници ко је крив да одговара, јер ја заиста мислим да је новац требало раније да се потроши. Зато сам убрзао процедуре у вези са реконтрукцијом пруге Ниш- Димитровград јер је у међувремену завршен тендер. Ове године почиње реконструкција пруге", рекао је Весић.

Весић је нагласио да у периоду од 1976. до 2012. године није изгарђен ниједан центиметар нове пруге, додајући да је између 2012. и 2022. године изграђено 134,7 километара нових пруга.

"Између 2001. и 2012. је обновљена само једна пруга од 31 км, а од 2012 до 2022. године обновљено 754, 9 км пруга. У овом тренутку се реконструише или гради 156 км пруга, а у плану је да се у наредних 10 година реконстурише 1729 км пруга. То су чињенице", подвукао је Весић.