Посланици о регулаторним телима и учешћу војске у иностраним операцијама

Друго ванредно заседање Народне скупштине завршено је у 21 час, а наставиће се сутра у 10 часова.

На дневном реду Другог ванредног заседања Народне Скупштине је било 26 тачака које је предложило 106 народних посланика.

Између осталог, на дневном реду су били извештаји о раду независних регулаторних тела, поједини међународни финансијски уговори, као и уговори о зајму.

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић предложио је данас у Скупштини Србије усвајање два закона којима би се омогућио почетак реконструкције и модернизација пруге између Београда и Ниша и наставак изградње брзих пруга.

Весић је предложио усвајање Закона о потврђивању финансијског уговора железничког коридора 10 у оквиру споразума "глобална капија" између Србије и Европске инвестицоне банке и Закона о потврђивању уговора о зајму железничког коридора 10 који се односи на деонице од Београда до Ниша.

"Ако будете гласали за потврђивање овог закона Србија ће унети све што је неопходно како би почела реконструкција и модернизација пруге између Београда и Ниша", рекао је Весић.

Навео је да је изградња брзе пруге између Београда и Ниша наставак изградње пруге између Београда и Новог Сада, која је завршена и пруге која се тренутно ради - између Новог Сада и Суботице.

"Путовање између Београда и Ниша у просеку траје око шест сати возом, а када буде изграђена путовање ће трајати тачно сто минута", навео је он.

Весић је навео да су у току разговори са Мађарском о уређењу граничних прелаза, који ће се налазити на станицама градова, тако да они који се буду превозили возом неће морати да се заустављају на граници.

Додао је да ће Ниш бити повезан брзом пругом са Будимпештом, када се буде завршила пруга између Београда и Ниша до краја ове деценије, а да ће се потом наставити изградња пруге до Прешева.

Како је рекао, процењена вредност изградње пруге између Београда и Ниша је две милијарде и 775 милиона евра и најавио да ће наредних недеља са Европском унијом бити потписан грант којим ЕУ даје бесповратна средства за изградњу пруге у износу од 598 милиона евра.

"То је највећи грант који је ЕУ дала Србији, остатак од 527 милиона евра биће финансиран из бужета земље. Изградња брзе пруге која представља кичму Србије од суштинског је значаја за развој транспорта у нашој земљи", рекао је Весић.

Подсетио је да су се у претходној деценији градили аутопутеви и брзе саобраћајнице и додао да ће до краја марта бити завршена саобраћајница између Сурчина и Новог Београда, а до јуна обилазница око Београда до Бубањ потока.

Како је навео, до краја године биће завршен и део аутопута Београд - Сарајево, као и део аутопута Милош Велики између Паковраће и Пожеге.

Весић је напомену да ће почети радови на "смајли" саобраћајници која ће бити најбржа веза Румуније и Мађарске кроз Србију.

"Наредна деценија биће деценија улагања у пруге, јер је тенденција у ЕУ да се удвостручи број колосека пруга у наредних десет година, јер је то јефтинији и сигурнији вид саобраћаја. Важно је да потврдимо ове законе, јер ће то омогућити да Србија настави са изградњом брзих пруга", навео је Весић.

Министар информација и телекомуникација Михајло Јовановић данас је позвао народне посланике да законом потврде акте Светског поштанског савеза, као и међународне уговоре са Краљевином Есватини и Габоном, који су почетком године повукли признања самопроглашене независности Косова.

Јовановић је посланицима образложио да је серију аката донетих на седници конгреса Светског поштанског савеза одржаног прошле године неопходно и у скупштини потврдити, јер је Србија члан и примењује заједничке регулативе.

Истакао је да се потрврђују два додатна протокола уз Устав Светског поштанског савеза, општи правилник, Светска поштанска конвенција и завршни протокол, као и Споразум о поштански финансијским услугама.

Јовановић је истакао да је основни циљ усвајања да би Србија испунила своје међународне обавезе као члан Светског поштанског савеза.

Објаснио је да ће документа имати утицај на поступање јавног поштанског оператора, те посебно међународне поштанске услуге, по приниципима реципроцитета и слободног транзита, као и на саобраћај без дискриминације.

Навео је да се кроз сарадњу унутар Светског поштанског савеза обезбеђују права на поштанску услугу свима, по приступачним ценама и без дискриминације.

Говорећи о законима о потврђивању споразума о сарадњи са краљевином Есватини и Габоном Јовановић је објаснио да ће они утицати на даље боље билатералне односе у више области као што су култура, наука, технологија и образовање.

Посебно је истакао развој сарадње кроз реализацију стипендија у оквиру пројекта Свет у Србији.

Нагласио је да је значај сарадње са ове две држава посебно битан јер су како је објављеном почетком јануара 2023. повукле своја ранија признавања Косова.

Министар одбране Милош Вучевић рекао је у Скупштини Србије да се Закон о употреби Војске у мултинационалним операцијама мења и допуњује како би се oмогућило учешће у новим таквим операцијама.

Вучевић је образлажући измене прецизирао да се ради о учешћу у операцијама у војним мисијама ЕУ у Мозамбику, на Синају, као и учешћу у мисијама преко борбене групе ЕУ ХЕБРОК, где су припадници снага више држава.

Према његовим речима, битно је да се делује у кратком року од пет до 10 дана и да се благовремено добије сагласност Народне Скупштине.

Нагласио је да се изменама Закона обезбеђује правни основ за ангажовање, а да ће се затим Србија накнадно изјаснити о појединачним потребама.

Вучевић је истакао значај ангажовања војних, полицијских и других снага Србије у мултинационалним операцијама и додао да су у 2023. години планирана ангажовања војске на Кипру, Либану, Блиском Истоку, Цетралној Афричкој републици, Сомалије, припадника МУП-а на Кипру и Министарства правде у Јужном Судану.

Рекао је да су планирани трошкови ангажовања буџетских 1,5 милијарди динара, а да ће бити и учешћа из међународних извора.

Министарка правде Маја Поповић предложила је Скупштини Србије три кандидата за директора Агенције за спречавање корупције и то Дејана Дамјановића, Драгана Сикимића и Косту Сандића.

Поповићева је рекла да су ови кандидати после спроведеног конкурса сакупили више од 80 поена на стручном тесту.

Навела је да 100 поена на тесту има предложени Дејан Дамјановић, а затим следе Сикимић и Коста Сандић.

Сикимић је досадашњи директор Агенције, Дамјановић обавља функцију заменика директора Агенције за спречавање корупције од 6. августа 2018.године, а Коста Сандић је доктор политичких наука и магистар правних наука из Београда.

У образложењу које је парламенту доставила министарка правде пише да је то министарство расписало јавни конкурс за директора Агенције за спречавање корупције који је објављен у дневном листу Политика 25. октобра 2022. године, као и у Службеном гласнику и на интернет страницама Министарства правде, Агенције за спречавање корупције и Правосудне академије.

Управни одбор Правосудне академије је на седници 14. новембра образовао Комисију за избор директора, после чега је на јавном конкурсу пријаве поднело шест кандидата.

После спроведеног конкурса Комисија за избор директора је саставила ранг листу учесника према постигнутом успеху на делу теста на којем се оцењује стручна оспособљеност, знање, вештине и програм рада Агенције и доставила је министру правде 10. јануара 2023. године.

У биографији Дејана Дамњановића се наводи да је дипломирани правник, те да у Агенцији за спречавање корупције ради од оснивања, прво као саветник у Одељењу за регистре, потом на месту начелника Одељења за регистре и од 2012. обавља дужност Шефа Канцеларије директора.

Драган Сикимић је дипломирани правник, са положеним правосудним испитом.

Како се наводи у званичној биографији која је достављена посланицима, Сикимић је шеф делегације Србије при Групи држава против корупције Савета Европе (ГРЕКО) и члан Координационог тела за спровођење акционог плана за Поглавље 23.

Коста Сандић је стручњак за банкарство, финансије, спречавање прања новца и финансирања тероризма, спречавање корупције и економију.

Стекао је звање доктора политичких наука 2010. године, а 1989. године је стекао звање магистра правних наука.

Радио је раније у Народној банци Србије, Комерцијалној банци и Пореској управи Министарства финансија.

Посланици су претходно одлучили да се о предложених 26 тачака дневног реда води обједињена расправа, а предлог шефа посланичке групе Двери Бошка Обрадовића да се време расправе дуплира, није прихваћен.

На дневном реду ванредног заседања је 26 тачака међу којима су извештаји о раду независних регулаторних тела и појединим међународни финансијским уговорима, као и уговори о зајму.