Вучић: Стварање државе је авантура, али држава не трпи авантуризам

"Хвала вам свима што сте данас овде у Крагујевцу, родном месту српске државности", започео је обраћање председник Вучић.

Указао је да данас, 40 дана после Божића, славимо Сретење најбитнији датум не само у верском, него и политичком, културном и историјском календару наше земље.

"За нас је Сретење црвено слово, много тога смо започели, направили, урадили баш на Сретење", навео је Вучић.

"Народа мудрост каже да је слобода не да радиш шта хоћеш, већ да не радиш шта нећеш. У том истом духу слободарском и српском, наш велики књижевник Меша Селимовић поручују да човек постаје слободан својом одлуком, отпором и непристајањем", нагласио је Вучић.

"Лична храброст Карађорђевих устаника из 1.804. године није била ништа мања од храбрости Спартанаца који су заједно Леонидом пали бранећи законе Спарте", истакао је Вучић.

На данашњи дан, подсећа, пре 219 година одржан је збор на којем је било присутно око 300 људи, а за вожда је изабран Ђорђе Петровић чија је прва заповест била: 'Сваки свога убијте субашу'.

"Величанствена победа на Иванковцу означила је почетак ратне епопеје у којој се рађају херојске победе попут Мишара, Делиграда, устаници ослобађају Пореч, Кладово, Неготин, Параћин, Ражањ, Алексинац, Крушевац, Београд", наводи Вучић.

Указује да иако је у почетку имао карактер буне против дахија, од 1805. он постаје јавно декларисани рат за незавнисност од Отоманског царства.

"Чланови Правитељствујушчег совјета прве Владе обновљене Србији били су најмудрији и најшколованији људи тог времена – Прота Матеја Ненадовић, Доситеј Обрадовић, Петар Обрадовић Чардаклија, Лука Лазаревић", рекао је Вучић.

"Наши славни преци били су свесни да осим умећа на бојном пољу државу морају да красе дипломатски таленти и политичка умешност", поручио је председник.

"Народи стварају државе, а државе чувају народе"

"Двоумио сам се колико далеко да идем у ономе што нам се збива. Више од четири века наш народ је провео у бунама. Вековима и пре Милоша није нам мањкало храбрости, али се постављало питање зашто је српска револуција била успешна. Једни ће рећи да су нам ишле су на руку међународне околности", рекао је Вучић.

Када су нам бомбардовали земљу, ми смо у свом комшилуку тражили кривца.

"Трећи ће рећи да је наш успех везан за Милошев политички гениј. Какав је човек био, заслужан за Сретењски устав, најбоље је говорио Вук Караџић", додао је Вучић.

Подсетио је да је на Сретење 1835. године усвојен први модерни српски Устав. Димитрије Давидовић га је написао узимајући уставе Француске и Белгије, али је отишао и даље.

"Сретењски устав потврђује Карађорђеву и Милошеву доктрину. Давидовић чини час нашој отаџбини речима да роб постаје слободан када ступи на тло Србије", рекао је Вучић.

"Овде сам био пре тачно седам година. И тада, као данас, опоменуо сами себе да ми Срби немамо права пред сенима предака, а да се не присетимо колику смо жртву принели на олтар отаџбине", нагласио је Вучић.

Указао је да смо данас суочени са последицама рата у ком не учествујемо, а трпимо га и са притисцима око КиМ.

"У последњих десет година успели смо оно што су наши преци хтели, да створимо суверену државу која има право на реч, на поштовање и које то право црпи из поштовања принципа на којима би цео демократски свет требало да почива. Можемо да захтевамо да будемо суверени и сами одлучујемо. Без државе, само као народ то не бисмо успели", рекао је Вучић.

Истакао је и да народи стварају државе, а државе чувају народе.

"Стварање државе јесте највећа авантура која постоји, али када је створена никакав авантуризам држава више не трпи", нагласио је Вучић.

"Сигурност, мир, стандард, напредак, нису само лепо упаковани производи на некој пијаци страначких понуда, то су постаменти на којима почивају наше могућности да стварамо и имамо будућност. Упозоравам све нас, са тим не смемо да се играмо, јер држава не трпи авантуризам", поручио је председник.

Истакао је и да морамо да наставимо путем који су утемељили наши преци.

"Наше је да бринемо о држави, чинимо је успешнијом и бољом", закључио је председник.