Поповић: Нови правосудни закони доприносе владавини права, не остављају простор за утицај политике

На првом ванредном заседању Скупштине Србије у Тринаестом сазиву, које почиње данас, посланици ће поред осталог расправљати о сету правосудних закона. Ти закони усклађени су са измењеним Уставом у области правосуђа, чије су измене грађани потврдили на референдуму прошле године у јануару. Рок за доношење тих правосудних закона је 9. фебруар. Уочи заседања, за РТС је говорила министарка правде Маја Поповић.

- Сет ових правосудних закона треба да допринесе корацима ка јачању владавине права, независности судства и самосталности тужилаштва. То ће последично довести до прилива страних и домаћих инвестиција, а самим тим до повећања стандарда грађана. Оно што желим да истакнем је да ове законе доносимо искључиво због наших грађана, да би наши грађани могли лакше, брже и у разумном року да остваре своја права.

Тек после примедаба које су се могле чути на јавним расправама повећана је транспарентност рада Високог савета судства и Високог савета тужилаштва. Колико сте предложених решења искористили у завршници законских решења?

- Управо јавна расправа служи да би дошли до најбољих нормативних решења. Желим да истакнем да је Министарство правде на 200 страна одговорило на све предлоге, примедбе, сугестије свих оних који су исте давали и који су учествовали у јавној расправи, и овај процес је максимално био транспарентан, што је оценила и Венецијанска комисија својим мишљењима, а и ЕК у извештају о напретку. Желим да кажем да смо ми све конструктивне предлоге уважили, како старих партнера, како струковних удружења, тако и од Венецијанске комисије.

Закон о Високом савету судства је у највећој мери мењан. Практично то је нови закон. Савет одлучује већином гласова, осим у случају при избору и разрешењу председника Савета и председника судова, када одлучује великом већином од осам гласова. Савет има 11 чланова, а четири бира Скупштина. Да ли тај део законских решења ипак оставља простор за утицај политике?

- Апсолутно не оставља простор за утицај политике. Све оно што смо радили јесте деполитизација судства и тужилаштва од политике, јер управо начин предлагања избора судија утиче на то да тај поступак буде аполитичан, без присуства политике. Такође, могу да кажем да оно што гарантује одсуство политике у овом поступку јесте чињеница да истакнути правници не могу бити припадници неке политичке странке.

Народна скупштина биће задужена за избор Врховног јавног тужиоца, али не на предлог Владе, већ на предлог Високог савета тужилаштва. Шта то значи за грађане у овом случају? И где је ту простор за напредовање тужилаца?

- Управо као што сам рекла, предлагање и избор и судија и тужилаца ће вршити савети који су састављани од судија који бирају судије са друге стране, тужиоци који бирају тужиоце. Имаћемо та четири истакнута правника које ће бирати Народна скупштина. Оно што је битно да напоменем овом приликом је да ће на тај начин бити омогућено да најбољи кадрови, најстручнији кадрови буду бирани од стране савета који су најпозванији за њихов избор.

Колико ови правосудни закони помажу на путу ка ЕУ, односно у том процесу европских интеграција Србије?

- Очекујем да ће то допринети изузетно, имајући у виду да су то наше обавезе из Поглавља 23. Ово су најбитније ствари и најважнији кораци у поглављу 23 и након усвајања сета ових правосудних закона, ми смо обавезни да одрадимо скоро 20 подзаконских аката којима ће кренути имплемантација ових закона. Очекујем да имплементација ових закона крене након што формирамо савете и у наредној години грађани ће моћи да осете позитивне промене ових закона.