Београд као Казабланка, шпијуни су међу нама – какве информације сaкупљају страни обавештајци

Улице и београдски хотели пуни су гостију за празнике. За угоститеље пуне руке посла, али и за обавештајне службе. Таква оцена безбедносне ситуације стиже директно са државног врха.

"То никада тако није било, рекорд смо постигли пред Нову годину и после Нове године, управо због свега што се збивало и на Косову и Метохији итд. То је у приватним смештајима, хотелима, кућама, зградама, вилама, у свему другом. Такав број шпијуна тамо од 20. децембра до 5. јануара у Београду није забележен мислим од Другог светског рата па до данас, очигледно да су многи спремали свашта", изјавио је председник Александар Вучић.

Шта су тачно спремали, знају три стуба српске безбедности: Безбедносно-информативна агенција, Војнообавештајна и Војнобезбедносна агенција, али не и јавност.

Стручни део јавности не нагађа – упозорење је озбиљно. Дају два одговора на питање зашто су баш у Београду у овом тренутку појачане активности страних служби.

"Треба имати у виду да је Београд центар Западног Балкана, да је Западни Балкан једина област неинтегрисана у Европску унију и да се заправо овде сучељавају интереси великих сила, пре свега Руска Федерација покушава да направи конфликт на Балкану који би одговарао због скретања пажње са Украјине, и не само пажње него са скретања огромне војне помоћи коју Украјина добија", сматра проф. др Зоран Драгишић, народни посланик и професор Факултета безбедности.

Проф. др Радојица Лазић, декан Факултета за дипломатију и безбедност, указује да је овај период специфичан зато што се решава једно озбиљно питање за нас, горуће питање – питање наше јужне српске покрајине Косова и Метохије.

"У том смислу, имајући у виду најављене посете различитих посредника и званичника, свакако да би обавештајним подацима могли на неки начин наоружати, под знацима навода, те своје представнике како би се понашали у овим преговорима", сматра Лазић.

Активне све службе и све информације сакупљају 

Стручњаци оцењују да су активни представници свих служби – амерички, руски, немачки, британски, па и хрватски. Њихов циљ је, кажу, да прикупе све информације до којих се не може доћи легалним путем и преко дипломата. А прикупљају све информације – политичког и безбедносног, али и економског и културног карактера.

"То су, рецимо, информације о начину на који ће се наша делегација понашати у тим преговорима, информације о томе како ћемо реаговати у случају неких оружаних напада, оружаних инцидената на КиМ и све оно остало што се тиче наше позиције када је у питању не само решавање косовскометохијског проблема него и генерално неких других регионалних проблема који су сада актуелни", напомиње проф. др Радојица Лазић.

Деловање домаћих служби усмерено је на пресецање и неутралисање рада страних субјеката. Начини су тајни, а резултати, оцењују упућени – очигледни.

На питање на основу чега изводи тврдњу да су наше службе обавиле добар посао, проф. др Зоран Драгишић одговара: "Због тога што сукоба још није било."

"Чињеница да је политичка и безбедносна ситуација у Србији стабилна говори о томе да наше службе и наше државно руководство раде добар посао", наводи Драгишић.

Посла за обавештајце на Балкану, сагласни су наши саговорници, било је много у последњих стотинак година. Нарочито пред Први и Други светски рат, током раскола са Русима '48, студентских демонстрација '68.

Увек када су, кажу, као и данас били велики сукоби на релацији Исток–Запад.