Зечевић: Позиције Београда и Приштине остају удаљене, ипак има неких позитивних ствари

Специјални изасланици Габријел Ескобар и Мирослав Лајчак састају се у Београду са председником Александром Вучићем. У суботу стижу и изасланици Немачке и Француске. Ипак, као да решења нема ни на видику, напротив, изгледа да се ситуација компликује.

Председник Вучић најпре ће се састати са Мирославом Лајчаком, а након тога уследиће трилатерални сусрет председника Вучића са Лајчаком и Габријелом Ескобаром.  

Професор Слободан Зечевић рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да позиције обе стране, Албанаца на Косову и српске владе остају и даље удаљене.

"Има неких позитивних ствари, Габријел Ескобар је рекао да треба да се формира ЗСО, то је позитивна ствар и предуслов за даље разговоре са Албанцима на КиМ, али би та заједница требало да буде оно што је потписано у Бриселу, а не иновација о којој није разговарано ни са једне, ни са друге стране", истиче Зечевић.

Што се тиче даљих разговора, Зечевић напомиње да су позиције прилично удаљене, помиње се француско-немачки предлог који ће бити детаљно разјашњен у суботу, али не зна да ли ће и нама у јавности.

Из западних земаља се поручује да се уклоне барикаде. Лајчак је изјавио да барикаде треба уклонити политичким договором а не булдожерима.

Зечевић указује да "они инсистирају на уклањању барикада, јер виде да се иде из кризе у кризу".

"Не баве се узроцима кризе, не баве се чињеницом да ЗСО није успостављена, да се крше људска права Срба на Косову, да се људи хапсе под врло сумњивим околностима, не баве се тиме да је то модел који је примењен у Хрватској, када су многи људи хапшени а да нису знали зашто, баве се последицама а не узроцима", напомиње Зечевић.

Према његовим речима, у ЕУ и у Америци јасно да морају да се баве узроцима.

"Међутим, они би хтели да косовски проблем реше на онај начин како су замислили, како они желе. Жури им се и виде у овом тренутку прилику да изврше притисак на Србију, због стања у Украјини, због тога што је Русија окупирана тим проблемом и мисле да је Србија усамљена на овом европском простору и да би можда могли да изврше притисак да се реши проблем у оном правцу који они желе", истакао је Зечевић.

Борељ и нови француско-немачки предлог

Зечевић каже да вероватно у документу не пише да Београд треба да призна независност КиМ, али цео документ, који је изашао у штампи, говори о томе да се односи Београда и Приштине организују као између две независне државе, што значи – поштује се територијални интегритет, не спречава се улазак у међународне организације Косова.

Многи ти елементи који су незванично изашли у штампи говоре о томе да се односи Београда и Приштине уређују тако као да је реч о две независне државе, али да Београд званично не признаје независност КиМ, рекао је Зечевић.

О могућности одласка војске и полиције на КиМ 

Сутра ће се на Влади наћи документ за повратак српских војника и полицајаца на КиМ.

Зечевић каже да "они" игноришу Резолуцију 1244, дух те резолуције је да Косово остаје део Србије и да се један део наших оружаних снага враћа на КиМ када се ствари стабилизују, а ствари су отишле у правцу независности Косова, за земље које су је признале.

Додаје да "они са тог аспекта не могу да прихвате да се наша војска и полиција евентуално врате, не желе да прихвате ту идеју".

Када би се део српске војске вратио на Косово, дошло би до стабилизације прилика и јачања поверења код Срба да ће моћи да живе на том простору, овако више се оцртава план независности Косова за западне земље које су признале независност, који ће ићи у правцу исељавање Срба у централну Србију и уједињење Албанаца, каже професор Зечевић.

Западне дипломатске гаранције

У многим ситуацијама се видело да ЕУ нема капацитет да одржи оно што је потписала и да је на крају потребна интервенција САД да би се неки споразум спровео, подвукао је Зечевић.

Зечевић закључује да је одобрење Вашингтона потребно за сваки споразум, што су показали споразуми из Дејтона и Минска.