Посланици изгласали ребаланс буџета, усвојени и закони о помоћи младима, повећању пензија и зајмовима

Ребалансом буџета предвиђени су укупни приходи од 1.709,5 милијарди динара, и расходи од 1.988,5 милијарди динара. За капиталне инвестиције је издвојено 419,2 милијарде динара, односно 5,9 одсто БДП-а.

Посланици владајуће коалиције су подржали предложени ребаланс буџета, док су опозициони посланици критикујући предлог истицали да је инфлаторни, односно да су повећани приходи резултат инфлације, да није прављен за обичне људе и да се не бори против сиромаштва.

За ребаланс буџета гласало је 144 посланика, док је 52 посланика било против. Посланици су прешли на другу тачку дневног реда о помоћи младима коју држава издваја. 

Након усвајања ребаланса, потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали оценио је да је ово била тешка година свуда у свету, али да се Република Србија успешно изборила са свим изазовима и да је спремна за све што долази.

"Задовољан сам постигнутим ове године, задовољан сам што смо успели да очувамо стабилност јавних финансија, што смо успели да привреду одржимо на здравим основама, што смо успели да остваримо раст и у једној од најтежих криза, у којој смо већ три године", рекао је Мали.

Како је истакао, уз одржавање свих економских параметара потребних за раст, држава је успела и да оствари своју најважнију функцију помоћи свим грађанима и привреди за што лакше превазилажење проблема.

"Након кризе изазаване пандемијом наставила се енергетска криза, али ребалансом завршавамо фискалну годину на најбољи могући начин и увелико припремамо буџет за наредну годину", рекао је Мали у саопштењу.

Он је подсетио да су приходи буџета већи за око 190 милијарди динара у односу на планиране, те да су они последица раста прихода свих облика пореза, а не инфлације.

"Порасли су приходи од пореза доходак, на добит, привреда је остварила већу добит, приходи од пореза на додату вредност. Имамо и реалан раст зарада од три одсто у првих осам месеци, односно 5,4 одсто у приватном сектору", рекао је Мали.

Реалан раст промета 

Према његовим речима, реалан раст промета од 7,1 одсто у малопродаји и раст просечне зараде су две основне компоненте које утичу на ПДВ те да, реално, Србија има економију која је стабилна и бележи раст БДП-а од 4,3, односно 3,9 те 1,1 одсто редом у три квартала 2022.

"Расте нам економија, реалне плате расту нам брже од очекивања, чувамо стабилност када је привреда у питању и зато имамо веће приходе", објаснио је Мали.

Он је поручио и да економска политика има добре перформансе уз ниску стопу незапослености у другом кварталу од 8,9 одсто и одржавање нивоа јавног дуга испод 60 одсто.

Мали је подсетио и да су за протеклих годину дана цене струје и гаса увећане десет пута те да ће се део већих прихода буџета преусмерити ка плаћању ових енергената.

"Не желимо да наше грађане оставимо без струје и гаса, не желимо да будемо неодговорни", рекао је Мали.

Он је истакао да је држава у последње три године реаговала са 8,8 милијарди евра помоћи привреди, грађанима, за брзу изградњу болница, куповину лекова и вакцина.

"Ове године наставили смо са помоћи младима, којима смо исплатили два пута по 100 евра, са 20.000 динара смо помогли пензионере, са 10.000 динара запослене у просвети, здравству, социјалној заштити. Највећи терет кризе и даље носи држава. Тако и треба да буде јер желимо да спасемо наша радна места, привреду, производњу", закључио је Мали.

Спуштање незапослености 

Он је поручио да је много труда уложено у спуштање незапослености која је 2012. године износила 25,9 одсто те да нема бојазни да ће се стати са капиталним инвестицијама имајући у виду да ребаланс буџета предвиђа 7,2 одсто БДП-а за капиталне инвестиције.

"Пре десет година капиталне инвестиције чиниле су тек око три одсто БДП-а, а на тај ниво се нећемо враћати", рекао је Мали и подсетио да се у целој Србији у овом тренутку граде ауто-путеви, брзе саобраћајнице, здравствена инфраструктура, фабрике отпадних вода.

"Све то доприноси расту ПДВ-а, гура осталу привреду да задржи импулс раста што је за нас веома важно", истакао је Мали.

Говорећи о даљим мерама Мали је истакао да је други стуб стабилности подизање животног стандарда грађана Србије, ублажавање утицаја инфлације подизањем плата и пензија, наставак помоћи, сада младима, по 5.000 динара али и наставком повећања пензија.

Наиме, након раста од девет одсто у новембру, у јануару нас, како је најавио, очекује још једно повећање пензија од 12,1 одсто, што ће, кумулативно, бити раст пензија од 20,8 одсто.

"Пензије подижемо изнад нивоа инфлације и задржавамо макроекононмску стабилност", поручио је Мали и закључио да је стабилност пут за испуњење планираног циља да просечна плата у Србији до краја мандата ове Владе достигне 1.000 евра са садашњих око 720.

Усвојени и закони о помоћи младима, повећању пензија и зајмовима 

Народни посланици су данас усвојили и Закон о привременом регистру држављана Србије од 16 до 29 година, на основу кога ће младима овог узраста бити уплаћено по 5.000 динара помоћи.

Ова помоћ младима ће, како је најављено, почети да се исплаћује 16. децембра. 

Изгласан је и Предлог закона о допуни Закона о пензијском и инвалидском осигурању, који предвиђа да се пензије за новембар увећају за девет одсто.

Усвојен је и Предлог закона о потврђивање уговора о зајму између Владе Србије и Фонда за развој Абу Дабија, од 11. септембра ове године у износу од милијарду амеречких долара, као и о потврђивању уговора о кредиту у износу од 80 милиона евра осигураног код "China Export & Credit Insurance Corporation" за финансирање уклањања старог моста на Сави и изградњу новог челичног лучног моста.

Посланици су усвојили и Предлог закона о потврђивању Споразума о зајму између Немачке развојне банке "KfW" и Републике Србије за Програм "Водоснабдевање и пречишћавање отпадних вода" у неким општинама у Србији.

Зајам за овај програм износи 70 милиона евра.

Посланици су гласањем о свим тачкама дневног реда завршили рад.