Брнабић: Борељ и Лајчак за неутралне таблице, али кажу да ништа не могу

Премијерка Ана Брнабић изјавила је да није оптимистична после данашњих разговора на самиту у Берлину, иако су потписана три споразума о мобилности у региону Западног Балкана, зато што, како је рекла, ЕУ дозвољава да се не поштују ранији споразуми између Београда и Приштине на који је и ЕУ ставила свој потпис и још нас терају да поштујемо и склапамо неке нове споразуме.

Навела је да је причала у Берлину и са Жозепом Борељом и Мирославом Лајчаком о пререгистрацији таблица на КиМ и истакла да је Курти прекршио све споразуме, из 2011, 2016. и 2021. године, као и да је једнострано укинуо статусно неутралне КС таблице.

Они се слажу да је то тако и да треба да постоје статусно неутралне таблице, али да не могу ништа да ураде, додала је премијерка. Мени је то поражавајуће, навела је Брнабићева.

Брнабићева је одговарајући на питања новинара рекла да не може да пронађе снаге да буде оптимистична када је прошло скоро 10 година од потписивања Бриселског споразума и да још није формирана Заједница српских општина.

"Још увек ЗСО не постоји. Курти је говорио да неће да имплементира Бриселски споразум, а са друге стране нас притискају да идемо на друге или финалне споразуме, како год га називали. Како ћете онда, то сам питала, када 10 година није имплементиран први споразум... Ту се ради и о кредибилитету ЕУ, јер је ту, поред потписа Београда и Приштине, и потпис ЕУ", нагласила је Брнабићева.

Запитала је како друге споразуме да поштујемо када ЕУ не може да гарантује имплементирање раније потписаних споразума.

Подсетила је да је Курти од почетка сукоба у Украјини говорио како ће Србија да искористи ту ситуацију, али да се показало све супротно, пошто управо Приштина чини све да дестабилизује регион, као и да је укинула основна људска права Србима на северу КиМ.

Брнабићева је напоменула да са друге стране, морамо да будемо конструктивни.

"Свакако су сви овде разумели, почев од Шолца до других, да је Србија овде била конструктивна и да смо у преговорима о ова три споразума показали флексибилност и желимо да дамо све од себе да ово буде другачији регион", нагласила је премијерка.

"Споразуми важни, не дерогирају договоре Београда и Приштине"

Премијерка Србије Ана Брнабић изјавила је да су споразуми које су лидери западнобалканске шесторке данас потписали на Самиту Берлинског процеса, важни пре свега за младе у региону, и да је тиме Србија још једном показала да је апсолутно за регионалну сарадњу.

"То су важни споразуми, пре свега за младе у региону, о признавању академских квалификација и о признавању професионалних квалификација, који се сада односи на три професије – лекара, стоматолога и архитекте, као и о признању личних карата", рекла је Брнабићева.

Поручила је да је за Београд било важно да покаже да је увек за регионалну сарадњу, да је у интересу Србије и грађана да регион буде боље повезан, да буде безбеднији, стабилнији, да имамо гарантоване мир и стабилност, да можемо да напредујемо.

Указала је да овакви споразуми за Србију нису нешто претерано ново, зато што је то већ урађено и то у већем обиму у оквиру иницијативе "Отворени Балкан" са Албанијом и Северном Македонијом.

Брнабићева је поручила да је посебно важно да ови споразуми не дерогирају оно о чему смо се договорили или се договарамо у оквиру дијалога Београда и Приштине.

"То је било доста тешко испреговарати, али успели смо. То нема никакав утицај на оно што смо се договорили о личним картама, што задржава државност Србије на КиМ и олакшава живот Србима на КиМ. То је важно", рекла је Брнабићева.

"Одговорићемо на немачко-француски предлог нон пејпером"

Брнабићева је рекла и да у Берлину на самиту Берлинског процеса није имала комуникацију са Аљбином Куртијем, да са Олафом Шолцом и Мирославом Лајчаком није разговарала о француско-немачком предлогу за КиМ, и поручила да ће Србија, како је рекла, дати свој одговор и уручити нон пејпер.

Сумирајући разговоре са Шолцом и Лајчаком рекла је да је водила разговор на тему пререгистрације, о одузимању Србима на КиМ основних права и права на глас, као и о начину како је то третирано у извештају о напретку.

Истакла је да су данас у Берлину потписала још три споразума, али да се не зна, као и до сада, да ли ће бити поштовани.

"И шта ћемо сад, хоћемо ли их имплементирати? А ко ће да каже да ли ћемо их имплементирати? Потписали смо много важније споразуме, 2013. Бриселски споразум и да ли је Приштина имплементирала и да ли је неко нешто рекао осим декларативне осуде и да морају да примене? Сваки споразум се своди на то да неко жели да имплементира, а неко не жели. И неко га потпише само да би прошао само још један дан и да би добио неке поене код куће и сви су срећни. Како мислите да ће Курти да се понаша према тим споразумима – онако како жели, ниједан споразум до сада није применио и нико му ништа није рекао. И сада смо потписали још три и ако хоће да их примени – хоће, ако не – неће. И ја ваљда сад морам да тапшем", рекла је Брнабићева.

"Полако усклађујемо нашу визну политику са ЕУ"

Премијерка Брнабић je рекла да Србија полако усклађује визну политику са политиком Европске уније, наводећи да у Берлину није било притисака тим поводом.

Одговарајући на питање новинара о укидању визне либерализације у контексту мигрантске кризе, односно да ли је у Берлину било додатних притисака на нашу земљу, Брнабићева је рекла да није било притисака и да Србија има добру сарадњу са Фронтексом – Европском агенцијом за заштиту граница и обала.

"Договорили смо да ће они бити присутнији и на нашој граници са Северном Македонијом", рекла је Брнабићева новинарима у Берлину.

Она је казала да, поред тога, Србија има и трилатералну сарадњу са Мађарском и Аустријом.

"Разговарала сам са министарком спољних послова Аустрије. Она се захвалила на томе што смо рекли да имамо јако добру сарадњу и ми полако усклађујемо и нашу визну политику са визном политиком ЕУ. То је нешто што ћемо радити и даље", рекла је Брнабићева.

Премијерка је истакла да је у главном граду Немачке било доста речи о енергетици и о пакету од милијарду евра помоћи за Западни Балкан, и то 500 милиона евра за директну подршку због високих цена и 500 милиона евра за инвестиционе пројекте.

"Ту постоји непознаница да ли су та средства већ планирана у оквиру претприступних фондова или су нова. Ми са Западног Балкана смо замолили да то буду нова средства, јер ако су из претприступних фондова, онда ништа ново нисмо добили", рекла је Брнабићева.

Она је казала да је свакако добро што се то поменуло као опција, па ће се видети на који начин ће та средства стићи.

Каже да је председница ЕК Урсула фон дер Лајен говорила о помоћи од 165 милиона евра, у оквиру тих првих 500 милиона евра за Западни Балкан.