Вучић: Радимо на диверзификацији снабдевања гасом, компликује се ситуација у вези са посетом Лаврова

Александар Вучић је истакао да је истина да се не може преживети без испорука гаса. „Увек смо били стопостотно зависни од руског гаса. Има и других земаља ЕУ које су у истом положају. Ми радимо на диверзификацији нашег снабдевања", додао је Вучић одговарајући на питање о новом гасном аранжману са Русијом.

Вучић је пренео да је, управо на Глобсеку, разговарао са потпредседником Европске комисије за међуинституционалне односе и стратешко предвиђање Марошем Шевчовичем, о прављењу заједничке стратегије о добијању гаса из гасовода ТАП и ТАНАП.

У том контексту је нагласио да је важно да се изгради гасни интерконектор између Бугарске и Србије, као и Северне Македоније и Србије.

"Тек тада можемо да диверзификујемо снабдевање. То ће нам пружити могућност да добијамо и други гас. Морамо да преживимо и делујемо рационално. Знам да то тренутно нико не жели да чује. Имамо тренутно хистерију током које сви говоре исто, па је тешко водити рационалне разговоре", нагласио је Вучић.

"Сумњам да ће Бугарска добити довољно ТНГ-а од САД"

Вучић је скренуо пажњу да на југоистоку Европе постоје Србија, Мађарска које се снабдевају руским гасом, додавши да се нада да ће Бугарска успети да добије довољно течног нафтног гаса, као што је обећано из Вашингтона, али је изнео и одређену сумњу да ће то бити могуће.

„Нема сумње да ту нема довољно гаса за нас. Пре шест година сам ишао у Баку и разговарао са Илханом Алијевим (председник Азербејџана), али они нису могли да нам обезбеде довољне количине. Сада трошимо три пута више него раније, а потрошња стално расте, указао је Вучић.

Према његовим речима преко ТАП-а И ТАНАП-а, од планираних десет милијарди кубика, би могле одређене количине да добије Србија.

Вучић је истакао да је главни стратешки циљ Србије да постане чланица ЕУ.

На том путу, каже, постоје специфичне ствари које треба да реши Србија, међу којима је и КиМ, питање на које Београд гледа другачије од појединих чланица ЕУ.

Упитан за говор у Скупштини поводом полагања заклетве за други мандат на месту председника Србије, Вучић је указао да је говорио о потреби постизања компромиса са Приштином и да је то битно за пут ка чланству у ЕУ.

О утицају рата у Украјини на изборе

На питање о изборима у Србији, утицају односа Србије и Русије и украјинске кризе на њихов исход, али и зашто је Београд и даље савезник Москве, Вучић је рекао да му такво питање пружа прилику да каже истину.

"Мислим да су грађани на изборима говорили како су желели", рекао је Вучић.

Констатовао је да његова странка јесте остварила лошији резултат него на претходним изборима, остваривши 43 одсто гласова, али и указао да је прва следећа снага освојила 12-13 одсто, док су десно оријентисане странке добиле велику подршку, управо због руско-украјинског сукоба.

Вучић је рекао да је Србија реаговала на одговоран начин у вези са кризом у Украјини, а да је много гласача било љуто јер је земља у Генералној скупштини УН гласала против руске агресије на Украјину.

То, појаснио је, није зато што Срби имају нешто против Украјинаца, напротив, сматрамо их правим пријатељима, већ зато што се сећају шта се Србији десило 1999. године.

"Тада је Србија бомбардована од стране 19 НАТО земаља, и није се водило рачуна о њеном територијалном интегритету. Данас о томе слушамо сваки дан, али тада се о територијалном интегритету Србије није водило рачуна. Извините што сам отворен", рекао је Вучић.

Додао је да Србија и Русија имају традиционално добре односе, које није увек лако објаснити, али је нашкодило странци коју води у изборном дану.

Верује, каже, истовремено треба да делујемо прагматично, да идемо ка ЕУ, што је, каже, и нагласио у својим обраћањима.

"Србија не жели да изгуби подршку Русије у вези са КиМ"

Вучић је рекао да Србија није савезник Русије, осудила је политички, јасно оно што се дешава у Украјини, али није увела санкције Русији.

Указао је да се мора разумети политичка ситуација, јер је Србија увек имала подршку Русије и Кине по питању Косова и Метохије, и не жели да изгуби ту врсту подршке.

Додао је да око 42 одсто Срба мисли да је погрешан рат у Украјини, али 76 одсто њих је против санкција Русији.

"Политички, правно гледано, понашамо се принципијелно, јер Србија је увек на страни украјинског територијалног интегритета, али питам поново зашто су данас сви који су гласни у очувању територијалног интегритета Украјине, нису то чинили тако и 1999. године", рекао је Вучић.

Додао је да је Србија увек помагала, донирала новац, медицинску помоћ, скоро три милиона евра, уз хуманитарну помоћ.

Најавио је и да ће сутра посетити украјинске избеглице у Србији, близу Врања, којима држава много помаже.

Нећемо бити део рата у Украјини, јер то не желимо, рекао је Вучић.

"Не очекујем велике одлуке о Западном Балкану у јуну, већ у децембру"

Према речима Вучића, на предстојећем самиту ЕУ-Западни Балкан, који се одржава 23. јуна, не очекује да ће бити донете значајне одлуке у вези са убрзањем европских интеграција већ на следећем скупу у децембру и да пре свега мисли на одлуке Брисела, Париза и Берлина.

Поручио је, на панелу "Србија и ЕУ: Стратешко партнерство за будућност", да земље чланице ЕУ и Брисел треба да покажу одлучност и кажу да ли заиста рачунају на земље са Западног Балкана или не.

На питање новинара британског Економиста Тима Џуде да ли ће Србија и земље у региону искористити ову ситуацију, као што су то урадиле Украјина и Молдавија, да убрзају процес европских интеграција Вучић је рекао да могу можда да му се смеју, али да он као политички ветеран може да каже да је добро научио политичке лекције по том питању.

"Када идемо у Брисел, а идемо често, ко год да је са Западног Балкана, није битно које су земље Западног Балкана – исте су поруке – да морамо да убрзамо процес интеграције и да треба да искористимо ту и ту могућност. Али, људи су сити више тих прича које слушају већ 10 или 15 година, јер се ништа не дешава".

Ипак, истакао је да сада очекује да се нешто промени, као и да Србија зна добро своје обавезе.

Морамо много још да урадимо по питању владавине права, демократије, медија и других питања и да треба да се постигне врста компромиса између Београда и Приштине пре него што уђемо у ЕУ, рекао је Вучић.

"Али, морамо да видимо и да су земље ЕУ за то, да ли заиста рачунате на нас или не. Ако је одговор да, ми ћемо убрзати реформе и надам се да би то могло да се деси", навео је Вучић.
Каже да би Украјина и Молдавија могле да добију сада добре одлуке од ЕУ, али да је скептичан када је реч о Северној Македонији и Албанији.

Такође истиче да се сигурно ништа неће десити ни по питању Србије и Црне Горе, али да полаже велике наде за децембар када ће бити наредни самит.

Вучић каже да ће тада бити и много јаснија ситуација у Европи него што је сада и да очекује велике одлуке Брисела, Париза и Берлина.

"Мир у Украјини, што је пре могуће"

На панелу у Братислави Вучић је напоменуо да нам је потребан мир у Украјини, што је пре могуће.

На констатацију модератора панела "Србија и ЕУ: Стратешко партнерство за будућност", да лидери појединих земаља позивају на тоталну победу Украјине, док други инсистирају на преговорима, Вучић је рекао да неки не очекују тоталну победу Украјине, већ тотални пораз друге стране, што је разлика.

"Не верујем у тоталну победу и тотални пораз, треба нам мир, што је пре могуће", нагласио је председник Србије.

Како је рекао, у миру можете да "поразите" друге много лакше него војно, додајући да нема смисла да се рат наставља, да људи гину.

"Можемо да разговарамо, филозофски, код хиљаде људи гине на дневној основи. Верујем да нам је мир неопходан што пре, а онда решавајте проблеме у наредних 20, 50 година… Један дан значи много, то је хиљаду преживелих", рекао је Вучић.

Мир је једино решење, најважнија ствар коју морамо да обезбедимо што брже, поновио је и додао да је то рекао и руском председнику Владимиру Путину када су разговарали пре неколико дана.

Каже да је и Путин рекао да је он увек био за мир, али да ће испунити своје циљеве.

Додао је да је са Путином пре свега причао о другим стварима, које су важне за Србију, која је мала земља, док постоје много већи, који могу да утичу на руског председника.