Конзулска времена амбасадора Скота

Дан после Дана победе и Дана Европе, Србију је на европске вредности подсетио амерички амбасадор. Није му се допало што је на челу колоне "Бесмртног пука" у Нишу био генерал Лазаревић, што је дипломата на свом Твитер налогу прокоментарисао речима: "Срамота је да осуђени ратни злочинац корача испред оних који желе да одају почаст савезницима који су умирали борећи се за правду и мир у Европи."

"Такве изјаве представљају безобразлук и нису дипломатске. Друга је ствар што смо се ми навикли, поготово од амбасадора Америке. Али то не може да се сматра дипломатским понашањем и сигурно није одраз поштовања према држави акредитације", сматра професор Дарко Танасковић, дипломата који је службовао као амбасадор СР Југославије и Србије у Турској, Азербејџану, Ватикану, при Унеску.

За спољнополитичког коментатора Бошка Јакшића нема провокативности у изјави амбасадора Скота о генералу Лазаревићу.

"Он (амбасадор) је само подсетио на вредности своје администрације у политици око ратних злочина, а онда бисмо могли да се сетимо да је прошле године Европска комисија у извештају саопштила да Србија веома споро напредује у имплементацији стратешког споразума око ратних злочина; дакле – ништа ми посебно ново нисмо чули", каже Јакшић.

Ипак, није то први пут да неки гест или изјава актуелног америчког амбасадора изазове реакције у јавности. Тако је било и недавно – током предавања у једној школи у Апатину, када је основцима показана мапа Србије на којој је Косово било одвојено јасном границом, на шта су чак и ђаци бурно реаговали.

Ипак, професор Танасковић појашњава да не треба исто тумачити различите ситуације.

"Када је реч о Кососву и Метохији, Амeрика је један од главних покровитеља и америчка амбасада и МЦП увек наглашавају да је Косово сад суверена држава. Ако је амбасадор донео у ту школу такву мапу или је она била део његовог предавања, па постоји граница, то је део америчке спољне политике и ту се не можемо бунити, осим што нам није пријатно. Али, ако он у Влади Србије каже – не може се рећи тзв. Косово јер Америка то признаје, то је онда већ нешто друго, ту постоје различите ситуације и потребна је мера и такт које овом недостају", подсетио је Танасковић на још један од недавних наступа америчког дипломате.

"Дипломатски" правопис и негативне асоцијације

И то су тек неки од наступа који показују неки би рекли – одсуство такта, а неки други – осионост представника великих сила. А и једни и други примећују – није све у понашању госта, има нешто и до домаћина. Тако подсећају да смо и више од добродошлице показали пре три године, када смо занемарили сопствени правопис и презиме амбасадора на српски језик транскрибовали другачије него што бисмо то учинили са неким другим речима из енглеског језика.

"Начин на који сте изговорили његово презиме Скат, а не Скот говори да он има код нас специјалан статус и да се то изговара тако да то не би упућивало на другу реч која има значење које може да изазива негативне асоцијације, а у другим случајевима сличних презимена о томе не водимо рачуна", сматра професор.

За Бошка Јакшића нема дилеме: презиме амбасадора је Скот, са "О", "као што за виски не кажемо скач него скоч и изговарамо Скоталанд а не Скатланд". Сматра да је то што је у неким круговима усклађен правопис са међународном политиком пример непотребне снисходљивости, која је ступила на сцену одмах по доласку Кајла Скота у Београд, фебруара 2016.

Фебруара ове године, три године пошто је дошао у Србију, амерички амбасадор упутио је земљи домаћину још једну критику.

"Србија је изабрала погрешну страну историје", рекао је амбасадор Скот, поводом става Србије о догађањима у Венецуели. И то су тек неки од дисонантних тонова које смо од амбасадора чули од почетка ове године. Ако кренемо даље у прошлост – нашло би их се још.

Иначе су амбасадори утицајних земаља у Србији више од дипломатских представника своје земље. Амбасадори су и доносиоци порука. Уз правило "не убијај гласника", саопштавали су и тешке вести.

"Ми смо били сведоци 2007. године једне изјаве тадашњег немачког амбасадаора Цобела о Косову, Војводини и Санџаку, па 2011. бивши руски амбасадор је одржао лекцију на Београдском безбедносном форуму о томе какву политику Србија треба да води о Косову. Ми дакле видимо да то не припада само једној страни, него је сви користе у одређеним временима када би да промовишу што више сопстевене интересе", подсећа Бошко Јакшић на "савете" које је Србија током протекле деценије добијала од представника великих сила.

"Наш народ каже – не може шут са рогатим. Али и наш Његош је рекао – тврд је орах воћка чудновата. Према великим силама човек има нешто другачији однос, мада тако не би требало да буде. А опет постоји и моменат навикавања дипломата да се тако обраћају", каже Танасковић.

"Није само до нас, зависи и од великих сила и власти које су тренутно у тим великим силама. Ми данас имамо пример да је амерички амбасадор у Берлину готово омрзнута фигура, и отворено се меша у немачку унутрашњу политику тако да ми нисмо никакав изузетак и не односи се то само на мале земље, показује се да велике силе, када дође до великих окршаја, користе све па и дипломатску неетикецију, јер ангажман дипломата на такав начин не би могао да се подведе под неке Женевске конвенције", каже Јакшић.

Танасковић подсећа и да је недавно у Турској председник Ердоган одбио да прими специјалног саветника Болтона, који је врло утицајан и у САД и у међународној политици, већ је на разговор са Болтоном послао свог специјалног саветика, правдајући то истим нивоом разговора.

"Наравно, не можемо ми тако у свему, али неки степен чврстине би био користан", каже Танасковић.

"Ви сте свет"

Оно што јесте у складу са добром дипломатском традицијом јесте подсећање на заједничке тековине. Тако нас је америчка амбасада, управо за време мандата актуелног амбасадора, подсетила и на лепе моменте у дипломатским односима Србије и Америке: на годишњицу подизања српске заставе на Белој кући или пак на домете неких Срба који су остварени у Америци, на оно што Михајло Пупин представља.

"Поготово је потреба неких, када су лоши периоди и када сматрају да оправдано деле неке критике, да онда балансирају ствари и одмах хоће то да компензују похвалама и подсећањима да није увек било тако лоше, да је било периода кад је било добро, али то исто тако спада у оно што се зове дипломатски занат", каже Јакшић.

"Сам амбасадор Скот је недавно рекао да смо ми савезници и да се САД држе тог савезништва, да смо се у једном тренутку разликовали, али да је и то део наше заједничке историје. И то је њихов став и тако се и мора третирати, али не и онда када се инсистира на негативном интересу да се нарушавају легитимни интереси Србије", категоричан је Танасковић.

Није лако одредити праву меру. Исто тако – чињенице су и да је јавност осетљивија на коментаре који јој нису по вољи него на оне који јесу, као и да неке дипломате ипак имају више права неко неке друге. 

Чини се да оно што је о конзулским временима у деветнаестом веку писао најпознатији књижевник међу диполоматама у двадесетом веку не престаје да важи и у XXI веку. Наше су се касабе навикле на конзуле и на различито понашање девлет-мусафира.