Истраживање: Срби и Албанци – не воле се, а не познају се

Ово истраживање агенција "Фактор плус" урадила је, иначе, за потребе Новинске агенције Танјуг, а поводом ширег пројекта "Срби и Албанци – којим путем даље", који Танјуг реализује у сарадњи са албанском новинском агенцијом АТА и уз подршку Амбасаде Краљевине Норвешке.

Истраживање је објављено у августу, на узорку од 1.000 испитаника у Србији, без Косова и Метохије, и 1.000 у Албанији.

Реч је, иначе, о првом таквом, компаративном испитивању јавног мњења у две земље на тему "Однос српског и албанског народа, перспектива тог односа, тачке спорења, могућности и поља сарадње".

Резултати испитивања су показали да већина Срба и Албанаца не познаје лично припаднике другог народа. На питање какав став имају једни према другима, 64 одсто Срба се изјаснило да има негативан став према Албанцима, док се 59 одсто Албанаца изјаснило да има негативан став према Србима.

Одговори на питање о којем народу у окружењу имају најнегативније мишљење, били су нешто другачији.

Најнегативније мишљење, када је реч о народима у окружењу, Албанци убедљиво имају према Србима, чак 68 одсто, док Срби то осећање имају пре свега према Хрватима, 45 одсто.

Док на листи српских испитаника Албанци заузимају друго место са 33 процента негативних мишљења, Албанци после Срба најнегативније мишљење имају према Црногорцима – 13 одсто.

Када је реч о позитивним мишљењима, грађани Србије највише воле Грке 43 одсто, а Албанци Италијане – са само једним процентом више.

Код грађана Србије следе Црногорци и Македонци, за које се определило 20, односно 18 одсто, а код Албанаца Грци са 22 процента, па онда Црногорци са 16 одсто позитивних одговора.

Срби и Албанци једни друге описују као агресиван народ

Када се упореде ставови Срба и Албанаца уочава се такође незаинтересованост и једних и других за међусобне односе, а занимање показује тек 24 одсто грађана Србије и свега 15 одсто грађана Албаније.

Истраживање показује и да негативан став према грађанима Албаније има највише Срба од 30 до 39 година, њих 73 одсто, док су најнегативнији према Србима Албанци старости од 25 до 29 година, њих 74 одсто.

Срби и Албанци једни друге описују као агресиван народ, док истовремено наводе да два народа немају никаквих сличности.

Као агресивне, Србе је описало 57 одсто Албанаца, док је исто мишљење о Албанцима доминантно код 51 одсто Срба.

Половина Срба и Албанаца сматра да између два народа нема никаквих сличности, што мисли 50 одсто грађана Албаније и 47 одсто грађана Србије, а највећом сличношћу и једни и други сматрају географску припадност.

Тако мисли 39 одсто Срба и 41 одсто Албанаца, док најмање сличности виде у васпитању, за које се изјаснило свега три одсто Срба и исто толико Албанаца.

Непожељне колеге и комшије

Истраживање показује и да већина Срба и Албанаца нема ништа против да припадници другог народа посете њихову земљу, на шта пристаје 73 одсто Срба и 80 одсто Албанаца.

Највећи број грађана Србије који би посетили Албанију има завршен факултет, њих 84 одсто, док је за два процента више високообразованих Албанаца који би дошли у Србију.

С друге стране, много мање Срба и Албанаца би пристало да припадници другог народа живе у њиховој земљи, те су Срби као суграђани пожељни за 29 одсто грађана Албаније, док 33 одсто Срба нема ништа против да Албанци живе у Србији.

Такође, половина Срба и Албанаца изјаснила се да не би пристала да ради са Албанцем, односно Србином.

За већину Срби и Албанаца припадници другог народа нису ни пожељне комшије, те 74 одсто Срба изричито одбија да им комшија буде Албанац, док 71 одсто Албанаца не жели Србина за суседа.

Чак 85 одсто испитаника старијих од 60 година из Србије не би пристали да буду комшије са Албанцима, а исто о Србима одговара четири одсто мање испитаника истог узраста у Албанији.

Ставови о браку још негативнији

Осим што једни друге сматрају непожељним комшијама и колегама на послу, Срби и Албанци имају још негативнији став када је у питању брак.

Чак 92 одсто испитаника из Србије не би пристало на брак са Албанцем или Албанком, док је о браку са Србином или Српкињом негативно одговорило 85 одсто албанских испитаника.

Ако би имало прилику да туристички посети Албанију, то би учинило само 14 одсто Срба, док би 17 одсто Албанаца дошло у Србију као туристи.

Да посете Албанију из Србије највише одбијају испитаници који су завршили само основну школу, њих 80 одсто, а против туристичке посете Србији највише је оних који имају од 25 до 29 година (63 одсто) и оних са основном школом (63 одсто).

Нешто више од половине Срба сматра да Албанија није сигурна дестинација за летовање, њих 56 одсто, док о Србији исто мисли два процента мање Албанаца.

Такође, близу половине и Срба и Албанаца изјаснили су се да не би посетили манифестацију или догађај који организују Албанци, односно Срби.

О односу два народа

Када је реч о међусобном односу два народа, Срби и Албанци га објашњавају на различите начине.

Скоро половина Срба (45 одсто) сматра да је њихов однос према Албанцима последица стања на Косову и Метохији, док нешто мање Албанаца (39 одсто) сматра да су за то пресудни историјски догађаји.

Истовремено, половина грађана Србије и Албаније сматра да је добар однос два народа важан за обе земље, што мисли 47 одсто Албанаца и 57 одсто Срба.

Упоређујући садашње односе Срба и Албанаца у односу на период од пре пет година, скоро половина Срба (47 одсто) сматра да ту нема великих промена, а исто мисли три петине Албанаца (57 одсто).

У нешто већем проценту, и Срби и Албанци сматрају да се однос две земље у будућности неће битно мењати, у шта верује 67 одсто Албанаца и 63 одсто Срба.

Ипак, да би боља сарадња Албаније и Србије донела Албанији неопходне промене, верује 41 одсто Албанаца, а њих 38 одсто мисли да би то побољшало економску ситуацију, док је за проценат мање оних који сматрају да боља сарадња не би ништа добро донела.

С друге стране, трећина Срба је у уверењу да би боља сарадња са Албанијом Србији донела стабилност, исто толико мисли да би то побољшало спољнополитичку ситуацију Србије, док 17 одсто Срба сматра да та сарадња не би ништа донела.

На питање о заједничким циљевима две земље, половина Срба и три петине Албанаца (58 одсто) рекло је да их Србија и Албанија немају, док је трећина Срба (34 одсто) и Албанаца (31 одсто) као заједнички циљ навела улазак у ЕУ.

Док су три четвртине Срба (72 одсто) сагласне са тврдњом да су односи Срба и Албанаца кључни за стабилност региона, исто мисли тек две петине Албанаца (44 одсто).

Међутим, Срби и Албанци имају приближно иста гледишта када је реч о томе да ли су односи два народа кључни за просперитет две земље, а са том тврдњом је сагласно 53 одсто Срба и 45 одсто Албанаца.

Грађани Србије и Албаније су готово сагласни у оцени утицаја политичара на однос два народа, те 60 одсто Срба и 56 одсто Албанаца сматра да политичари имају негативан утицај, а свега 12 одсто Срба и 13 одсто Албанаца мисли позитивно о утицају политичара.

Чак 84 одсто Срба сматра да је Косово основни камен спотицања у односима српског и албанског народа, док је нешто више од половине Албанаца (54 одсто) сагласно са том констатацијом.

О Косову и Метохији

Када је реч о Косову и Метохији, 83 одсто Албанаца сматра да Србија треба да призна независност Косова у замену за хитан пријем у ЕУ и економску помоћ Србији, док то мисли само четири одсто грађана Србије, а за четвртину Срба (26 одсто) најприхватљивији је став да Србија треба да чека повољнији спољополитички моменат.

Више од половине Албанаца, њих 58 одсто, верује да економско-политичка сарадња Србије и Албаније не би могла да допринесе бољим односима са Русијом, а половина Срба је сагласна са ставом Албанаца.

Такође, трећина и Албанаца и Срба сматра да економско-политичка сарадња Србије и Албаније не би допринела бољим односима са САД, а нешто више од трећине Срба и Албанаца дели исто уверење по питању бољих односа са ЕУ.

Када је реч о Русији и њеном уплитању у однос Србије и Албаније, ту се уочава разлика у ставовима Срба и Албанаца.

Док 42 одсто Срба сматра да би Русија побољшала односе Србије и Албаније, 65 одсто Албанаца не мисли тако.

Разлике у ставовима уочавају се и када је реч о уплитању САД у однос Србије и Албаније, те две трећине Срба (66 одсто) сматра да однос две земље не би био бољи у том случају, док нешто мање Албанаца (61 одсто) мисли да би умешаност САД побољшала тај однос.

Грађани Србије и Албаније нису сагласни ни по питању умешаности ЕУ у однос Србије и Албаније, те 60 одсто Срба сматра да однос две државе у том случају не би био бољи, док 43 одсто Албанаца мисли супротно.

Највећи број Срба (42 одсто) сматра да би однос Србије и Албаније био бољи ако би се умешала Русија, док већина Албанаца (61 одсто) у том смислу највише поверења има у САД.

Резултати истраживања представљени су данас на конференцији за новинаре у хотелу "Метропол" у Београду, а резултате су коментарисали политички аналитичар, публициста из Тиране Бен Андони, и професор Факултета политичких наука у Београду и заменик председника Центра за спољну политику Драган Ђукановић.

"Доста утемељења на предрасудама" 

Директор Агенције за испитивање јавног мњења "Фактор плус" Владимир Пејић је, представљајући резултате, указао на три проблематичне тачке у тим односима – историјске, религијске и културолошке разлике, проблем Косова и Метохије, те стереотипе који владају.

Пејић је навео да и Срби и Албанци мисле једни за друге да су агресивни и да у њиховим мишљењима доминирају стереотипи, међутим, како је навео, они су једни код других препознали и неке друге добре особине.

"Трећина грађана Србије сматра да су Албанци лојални и вредни. То је добро. Не види се само оно што је негативно. Када је реч о негативним квалификацијама, има доста тога што није лепо ни чути, а при томе није утемељено на подацима већ на предрасудама", рекао је Пејић.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић оценила је да има разлога за оптимизам кад је реч о односима Срба и Албанаца што, каже, потврђују и резултати истраживања.

Јанковићева је, коментаришући резултате овог истраживања, указала на негативну перцепцију која постоји између два народа и доживљај да смо једни другима највећи непријатељи, чему су и политичари доста допринели.

Директорка Центра за спољну политику Александра Јоксимовић истакла је да се много тога ради да се између Београда и Тиране успостави боља комуникација.

"Та комуникација је на много бољем нивоу него што се перципира. Политичари су на том плану направили велики искорак", рекла је Јоксимовићева.

Публициста и политички аналитичар из Тиране Бен Андони оценио је да не треба трошити време на разлике између Албанаца и Срба већ да треба ставити акценат на сличности.

Међу Србима и Албанцима постоје само три разлике - језик, политика и питање Косова, рекао је Андони и у шали подсетио да су некада саветовали Србима да када долазе у Албанију понсу три суве ствари - суве чарапе, сув новац и суви барут, а да им је данас, као и свима, потребно да понесу само сув новац.

Професор ФПН-а и заменик председника Центра за спољну политику Драган Ђукановић напомиње да је дијалог важан за изградњу бољих односа.

Ђукановић сматра да ће се, када дође до свеобухватног решења Београда и Приштине, амбијент у којем разговарамо са албанским народом променити.