Унутрашњи дијалог о КиМ са студентима и младима

Марко Ђурић је, отварајући разговор о унутрашњем дијалогу, који је иницирао председник Србије Александар Вучић, рекао да је учешће младих у решавању питања КиМ од великог значаја.

"Сасвим је сигурно да ћемо у овом времену и ми имати одговорност да понудимо одговор на нека од круцијалних питања која се покрећу у вези са овом темом. Учешће младих у решавању питања КиМ је од великог значаја, баш зато што је ово питање које ће се протезати и које се протеже кроз многе прошле, садашње и будуће генерације", навео је Ђурић.

Према његовим речима, велики изазов је да Срби буду у интелектуалном, технолошком и сваком другом смислу у корак са светом, како би се решавала питања, те да млади на КиМ схвате од коликог је значаја њихов останак у јужној покрајини.

"Од великог значаја је да покренемо нашу целокупну академску, политичку, културну, интелектуалну јавност и да ангажујемо на решавању овог проблема и нико то успешније не може да уради од младих људи", рекао је директор Канцеларије за КиМ.

Додао је да се велики број младих Албанаца са КиМ годинама уназад школује на најбољим школама на западу и навео да се они враћају на КиМ како би помогли у остваривању албанских националних циљева, без обзира што су ти циљеви супротни са принципима права и правде, али и интересима свих који живе на КиМ.

"Наша одговорност је да у том погледу не заостанемо и зато је важно да наши студенти буду у пуној мери ангажовани на овом питању. Показали сте да младост Србије не бежи од бављења питањем КиМ, као што није бежала ниједна српска младост у нашој историји", рекао је Ђурић.

Коментаришући изјаву Бекима Чолакова, једног од представника привремених институција на КиМ, који је позвао Румунију да призна независност Косова, Ђурић је навео да је Београд увек спреман да разговара, али да ће на "дрскост увек реаговати".

"И ове године видећете још много земаља које ће захваљујући нашој дипломатији променити став када је у питању једнострано проглашена независност Косова и да ће повући признање, јер увиђају да након десет година од проглашења независности, у нашој јужној покрајини ништа није решено и да само кроз дијалог и путем компромиса у коме нема универзалних добитника, нити универзалних губитника, нешто се може решити", казао је Ђурић.

Додао је да постоји жеља у међународној заједници да се "притиском и непринципијелним понашањем - повезивањем других жеља и амбиција Србије за унутрашњим реформама, за европским интеграцијама", из Србије изнуде непринципијелни поступци по питању КиМ.

"Што се тиче Владе Србије и политике председника Србије, Србија на такве непринципијелне притиске никада није реаговала повлађујући им и никада није реаговала прихватајући било чије уцене", истакао је Ђурић.

Навео је да се на примеру односа према Заједници српских општина, која је договорена Бриселским споразумом, најбоље може видети разлика између српске и албанске стране.

"Наша страна се односи одговорно и прихвата да је све оно што је договорено саставни део договора. Друга страна прихвата и сматра да треба да прихвати само оно што је у њиховом интересу, у њиховој имагинарној верзији спровођења споразума. То тако не функционише. ЗСО је окосница Бриселског договора, свако ко не жели ЗСО, заправо не жели Бриселски споразум", каже Ђурић.

Констатовао је да "шаљући оно што је договорено пред Уставни суд како би било оспорено, Албанци су у ствари показали своје праве намере по питању ЗСО".

"Мислим да је у том тренутку била потребна осуда међународне заједнице", истакао је Ђурић и додао да ЗСО обавезује Београд, Приштину, али и Брисел.

Додао је да ће се и даље о свим важним и великим темама консултовати са представницима Срба са КиМ и "Српске листе", али да им неће унапред одређивати, него ће заједно договарати ста је најбоље за интересе Србије у јужној покрајини.

"Проблем или изазов" 

Генерални секретар председника Србије Никола Селаковић, осврнувши се на одржан округли сто, рекао је да је ово била прилика да се види како млади људи у Србији посматрају проблема Косова и Метохије, да ли га доживљавају као "проблем или изазов".

"Оно што показује свака сесија нашег унутрашњег дијалога јесте колико је тема проблема на КиМ, проблем срппско-албански, блиска у остатку Србије, али и колко су Србима на КиМ познати проблеми са којима се суочава централна Србија и Војводина", казао је Селаковић.

Истакао је да је унутрашњи дијалог, иако још увек траје, већ успео, јер је окупио и оне који су били против дијалога, као и оне који су били скептични по питању циљева унутрашњег дијалога.

"А његова суштина и онога што смо постигли и што је био циљ председника Републике јесте да се на ову тему на свим друштвеним форумима, у свим сегментима нашег друштва поново разговара", казао је Селаковић.

Навео је да му је драго што је на данашњем округлом столу од младих чуо да размишљају о проблему демографије и наталитета.

"Хајде да покушамо нешто добро да научимо од Албанаца, да их не потцењујемо, да престанемо да их ниподаштавамо и да видимо како су они дошли до остварења неких својих националних циљева", казао је Селаковић.

Истакао је да само мудром политиком јачања угледа Србије, политиком која показује Србију као разумну, која не ствара проблеме, већ проблеме решава и која иде у сусрет решавању проблема, може се побољшати имиџ државе и доћи до тога "да нешто мало више од саговорника у међународној заједници добијемо и остваримо неке позитивне резултате".

Студенти веома битни за једну државу 

Председник Студентске конференције универзитета Србије Милан Савић истакао је да му је драго што су студенти део једног оваквог дијалога, јер се он по свом значају издваја.

"Студенти и млади су веома битни за једну државу, али та држава неће бити дугог века, ако заборави своје корене", рекао је Савић.

Истакао је да је жила куцавица која покреће КиМ Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици и додао да без универзитета нема услова ни за живот, а ни за рад.

"Мислим да многи из наше државе немају реалну слику о дешавањима на КиМ. Слободно могу рећи да студенти имају повољне услове за студирање. Као студент тог Универзитета, слажем се са жељом мојих колега из Косовске Митровице да своје студирање наставим на том Универзитету у оквиру образовног система Србије", рекао је Савић.

Навео је да је за отварање унутрашњег дијалога било потребно државничке храбрости отворити то питање, те да је до пре само пар година, каже, направљено много грешака, због којих се и данас испашта.

"У дијалогу свако може рећи шта мисли, али за мене лично КиМ је неотуђиви део Србије. Ипак, због ранијих грешака, овај дијалог је потребан. Ми млади не смемо бити салонски националисти и гурати главу у песак, већ се морамо суочити са реалношћу. Реалност је сурова, али не смемо се поколебати", истакао је Савић.