Муижњекс: Одлучно у решавање питања несталих

Муижњекс је у саопштењу након четвородневне посете Србији истакао да би то требало да укључи отварање војних и полицијских архива у којима се можда налазе важне информације о несталим особама.

Говорећи о Србији, Муижњекс је саветовао да Србија мора одлучно да крене напред у решавање наслеђа из прошлости, успостави адекватно окружење за рад медија и превазиђе преостале препреке када је у питању инклузивно образовање.

Као важан корак напред у решавању наслеђа из прошлости, комесар је навео недавне разговоре председника Србије и његове хрватске колегинице, као и бављење питањем несталих током рата деведесетих година прошлог века.

Муижњекс тврди да "упорно некажњавање" за одређена озбиљна кршења људских права негативно утиче на правду и трајни мир у региону.

Приметио је да су протеклих месеци појачана кривична гоњења ратних злочинаца и да се наставила регионална сарадња у тој области и позвао је власти да осигурају да сви починиоци озбиљних кршења људских права, почињених током рата деведесетих, буду приведени правди без даљих одлагања.

"Сваки документ који може да баци светлост на озбиљна кршења људских права почињена током ратова и омогући ефикасну истрагу таквих злочина, требало би да буде доступан релеватним институцијама, а одлуке према којима су поједини документи проглашени државном тајном требало би да буду поново размотрене у складу са важним препорукама Повереника за информације од јавног значаја", навео је Муижњекс.

Тврдећи да у скорије време није постигнут напредак у стварању свеобухватног механизма репарације за све жртве рата, комесар је позвао власти да то питање истакну више на својој агенди и угледају се на позитивне законодавне примере у региону, нарочито, како је рекао, оне које се тичу репарација за жртве сексуалног насиља током рата.

"Забринутост због особа које негирају злочине"

Комесар је изразио, наводи се у саопштењу, "озбиљну забринутост" да је одређеним особама, које је Хашки трибунал осудио за ратне злочине, дата могућност да у јавности промовишу своје ставове и негирају злочине, за које су осуђени, док се, како тврди, водећи политичари нису дистанцирали од таквих особа, "а чак их укључују у поједине политичке процесе".

"Овакав приступ суочавању с прошлошћу је штетан за помирење у региону и представља увреду за жртве тих злочина. Поврх тога, подизање младих генерација у Србији у духу мира, толеранције и поштовања других, биће тешко док год се особе осуђене за ратне злочине третирају у друштву као хероји", навео је комесар.

Додаје се да је комесар са задовољством констатовао додатни напредак Србије када је реч о обезбеђивању систематске регистрације рођења припадника ромске популације и издавања њихових личних идентификационих докумената.

Комесар је охрабрио власти Србије да учине додатне напоре да реше око 2.000 преосталих случаја који се тичу Рома без личних докумената.

Када је реч о слободи медија, комесар је рекао да су се сви медијски актери с којима се сусрео сагласили да "Србија има солидан законодавни оквир којим се регулише та област".

Комесар је оценио да Србија има сјајне истраживачке новинаре, а да је повереник за информације од јавног значаја, институција за пример коју би власти требало да у потпуности подржавају и чије одлуке треба у потпуности поштовати.

Муижњекс, пак, тврди да постоји одређена забринутост када је у питању безбедност новинара, те да је, како је навео, упркос појединим напорима власти да обезбеде бољи институционални одговор на напде на новинарима, само неколико таквих случајева ефикасно кривично гоњено.

Комесар је, наиме, позвао политичаре да "недвосмислено осуде" све случајеве насиља, чија су мета новинари који, нагласио је, играју "кључну улогу посматрача у друштву".

Осврнуо се и на значај инклузивног образовања за социјалну кохезију и могућност образовања све деце, оценивши да постоје позитивни помаци по том питању.

"Сматрам јасну посвећеност власти инклузивном образовању и њихово широко прихватање принципа инклузије све деце у редовно образовање, укључујући децу ометену у развоју и ромску децу, од кључне важности за даљи напредак на том пољу", оценио је Муижњекс.

Упрког тим, како је оценио, позитивним помацима, комесар је позвао власти да повећају напоре како би осигурали пуну инклузију у редовно образовање све ромске деце и деце с посебним потребама.

"Велики јаз између власти и цивилног друштва о слободи медија"

Нилс Муижњекс је изјавио да има утисак да се положај новинара у Србији погоршао у последње две године, као и да постоји огроман јаз између власти и цивилног друштва о томе како перципирају слободу медија.

Муижниекс је током посете Србији разговорао са носиоцима власти, представницима медија и невладиним организацијама у Србији који, како је приметио, имају поларизоване ставове о независности медија и раду новинара.

''Чини ми се да је дошло до погоршаја и да је атмосфера у којој сада раде новинари много лошија него 2015. када сам посетио Србију. Поједини политичари новинаре чак називају издајницима, плаћеницима, страним агентима'', рекао је Муижњекс на брифингу са новинарима којим је завршио посету Србији.

Истакао је да све је више напада на новинаре широм Европе, па и у Србији, те да је кључно, каже, да политичке вође недвосмислено осуде такве иступе.

''Треба спроводити ефикасне истраге како би се дошло до починиоца напада и оних који прете новинарима. Дијалози и формирање комисија јесу добра ствар, али оно што нам је потребно су резултати'', назначио је Комесар.

Навео је да је Савету Европе стигло 12 упозорења о претњама и нападима на новинаре, а да је Влада Србија одговорила на четири.

''Инсистирао сам на сусрету са премијерком и министрима да је у интересу Србије да адекватно одговори на сва упозорења и пружи све могуће информације и каже шта је влада урадила по тим питањима'', указао је Муижњекс.

Додао је да би то оставило добар утисак у Међународној заједници и да би помогло да се успостави ''мост'' између владе и ''скептичних медијских посленика''.

Према његовим речима, у многим земљама које је посетио представници медијских удружења и новинари су се жалили на законодавни медијски оквир, али у Србији, како примећује, то није био случај овог пута.

''Када сам 2015. био у Србији, било је спорно хаковање и блокирање садржаја на интернет сајтовима, а сада ми то нико није истакао као проблем'', навео је Муижњекс.

Осврнуо се и на социјално-економски статуса новинара наводећи да је њихов положај у Србији посебно тежак због начина приватизације медија која, каже, није окончана, као и због експанзије медија на интернету и укупних мера штедње које се спроводе последњих година.

На питање новинара који се није представио да прокоментарише то што агенција Танјуг још увек ради, а угашена је пре две године, комесар је одговорио да су сви мислили да ће Нова медијска стратегија решити питање приватизације медија и да је државно власништво медија у једном демократском друштву ''нешто што је проблематично''.

''Видим да је много пропаганде у комерцијалним и приватним медијима, тако да није потребна у медијима који су под контролом државе. Када се ради о јавним сервисима кључно је да буду независни и плуралистички, али нико нам није сугерисао да је Танјуг новинска агенција тог типа'', навео је Муижњекс.