Штокингер: Србији предстоји јак притисак ЕУ да призна Косово

"Шта би Србија од ЕУ могла очекивати учлањењем? Не много или чак ништа, ако се узме у обзир социјално-економска ситуација чланица као што су Хрватска, Бугарска и Румунија. Србија не би била више од 'снабдевача' јефтином радном снагом економских центара Уније", истиче Штокингер за Танјуг.

"Економски споразуми са трећим државама, као што су Русија или Кина, који су повољни по Србију, били би тада тешко одрживи или чак и немогући", упозорава Штокингер и додаје да би и одлив мозгова био даље повећан.

Уколико Србија попусти, на крају ће бити велики губитник, каже аустријски политичар и истиче:

"Решење питања Косова је могуће само са Србијом, не против ње, при чему Резолуција УН 1244 мора бити основа за сваке преговоре, које Србија мора самоуверено водити, јер се ради о више хиљада људи, Срба и других мањина на Косову, који се не идентификују са споља наметнутом конструкцијом", указао је Штокингер.

Истакао је да се протеклих дана у Аустрији дигла бура зато што је вицеканцелар Хајнц-Кристијан Штрахе у интервјуу Политици рекао да је "Косово део Србије".

"Уобичајено узнемирени, од немачких политичара из редова ЦДУ, представника Народне партије Аустрије (ОВП), па све до Зелене Улрике Луначек, јавили су се одмах хистерично за реч и то је било очекивано. Није наводна тврдња да је Косово део Србије проблем, већ више чињеница да је Штрахе само дан касније своју наводну изјаву одмах демантовао у аустријским медијима и релавитизовао је", објаснио је Штокингер.

Статус Јужног Тирола 

Указујући да је Страхе је у једној изјави затражио статус Јужног Тирола за косовске Србе на северу Косова, он је оценио да би то значило ништа друго него да се косовски Срби морају повиновати законима "Републике Косова" и интегрисати се у ту државу.

Тако је и у Јужном Тиролу, који је интегрални део Италије, са аутономијом.

"Ако се тако нешто тражи, онда се бришу сва друга алтернативна решења, као што су размена територија, подела Косова и слично. Не верујем да је то у интересу Србије и пре свега Срба на северу Косова. Од стране западних елита имплементиран ред на простору бвивше Југославије није ‘мировни поредак', већ геополитички нови поредак у сопственом интересу и садржи стални потенцијал за нове отворене конфликте", истиче Штокингер.

Повлачење признања Косова од стране Аустрије, указује, неће уследити, а само признање је била велика грешка:

"Признање Косова 2008. године је била једна од највећих спољнополитичких грешака Аустрије после Другог светског рата. Зашто грешка? Зато што смо једнострано подржали НАТО агенду за Балкан, која је за Србију припремљена војном агресијом супротну међународном праву на СРЈ. И то још као формално неутрална земља", каже Штокингер.

Подсећа да је то довело до расцепа унутар аустријске социјалдемократије, али и одступање од класичне политике неутралности Аустрије, коју је формулисао велики социјалдемократски канцелар и политичар Бруно Крајски.

Тада се, каже, Аустрија повиновала такозваном "европском консензусу" који је очигледно и данас присутан, рекао је Штокингер.

Несигурно окружење за Србе

Стање на Косову и Метохији је такво, анализира аустријски политичар, да Срби и друге мањине живе и даље у несигурном окружењу, српска имовина је супротно праву приватизована и де факто отета, готово свакодневно постоје напади, ситуација у српским енклавама јужно од Ибра је нељудска и опасна.

Косово је данас, истиче Штокингер, симбол за непостојање владавине права, мафијашког криминала и емиграцију и поред или баш због међународног присуства.

"НАТО-Кфор, на пример, није ништа предузео против антисрпског погрома 2004. године, али је зато код такозваног граничног конфликта применио сву жестину против српских цивила. Поред тога независност Косова до данас није признало пет чланица ЕУ и многе значајне чланице УН", објашњава и додаје да су управо због неких од тих разлога поједине земље повукле признање.

Такозвани дијалог о нормализацији односа је фарса у којој ЕУ од почетка нема неутрални став, већ је активни актер у спровођењу изградње неолибералне нације, имајући у виду Еулекс, који је очигледно и сам део проблема корупције, указује аустријски политичар и истиче да би преговарачки процес требало поново вратити у УН, јер и даље важи Резолуција 1244, која дефинише Косово као део Србије.

"Косово данас представља од НАТО и ЕУ окупирану територију у којој се етаблирао 'стабилизујући де факто режим' у Приштини, али се не може говорити о независности. Економски и политички Косово је зависније него икада, данас од западних центара моћи и од странаца, који отимају све", упозорава Штокингер.