среда, 07.02.2018, 15:10 -> 22:30
Извор: РТС, Танјуг
Вучић: Добили смо признање и подршку, "Хималаји" пред нама
Председник Србије Александар Вучић рекао је да 2025. година, која се помиње у Стратегији о проширењу ЕУ, није гаранција, али је важан подстрек грађанима и признање да смо урадили битне ствари и да смо са људима из Европске комисије учинили много значајног. Вучић је нагласио да пред Србијом нису лаке препреке и мада су оне као Хималаји, "не бисмо били први који су се попели на Монт Еверест". Први пут Србија је добила индикативан временски оквир за приступање ЕУ и зато може и треба да искористи ову прилику, рекао је Јоханес Хан.
Александар Вучић је, обраћајући се новинарима након разговора са европским комесаром за проширење Јоханесом Ханом на заједничкој конференцији за новинаре, указао да су, у односу на четири земље и једну територију, пред Србијом најтежи задаци.
"Хималаји су пред нама", метафорично се изразио председник указујући на чињеницу да то није наша кривица, већ је, како је рекао, дошло време да доносимо одлуке, да платимо одређене цене из прошлости и донесемо одлуке за које није било храбрости деценијама раније.
Ланац планинских препрека је пред нама, рекао је председник и додао да су то пре свега односи са Приштином, као и питање границе са БиХ и Хрватском.
Како је рекао, ниједна земља није имала поглавље 35, као што има Србија, али и додао да ту нема велике филозофије, то смо прихватили, а на питање да ли постоји нешто друго за Србију, резолутно каже: "Не постоји."
Кад је реч о односима с Приштином, навео је да то није питање "да ли ћете се звати овако или онако", већ је то питање хиљаде квадратних километара и услова у којима ће људи тамо живети.
Председник Србије је рекао и да морамо да регулишемо проблем граница са БиХ и Хрватском.
Како је рекао, Бошњаци су имали своје захтеве, а када смо прихватили те предлоге и када их је "дочекао са папиром" – тада им ни то што су сами тражили није било довољно.
Границу са Хрватском и да не помињем, додао је Вучић.
"Чека нас велика законодавна активност у годинама пред нама"
Како је рекао, Србија је на европском путу од 2000. године, али од тада је прошло 18 година, а многа од важних питања нисмо ни дотакли.
У озбиљне економске реформе ушли смо 2014. године, да би данас јавни дуг био испод нивоа "Мастрихта", а тек после 2014. године донет је Закон о раду, који је регулисао флексибилно тржиште рада, приметио је Вучић.
Нагласио је да смо тек после 2014. године успели драстично да смањимо незапосленост, на испод 13 одсто, и да започнемо тешке мере фискалне консолидације и да уредимо јавне финансије.
Према његовим речима, нешто је урађено у области владавине права, али нас тек чека велика законодавна активност у годинама пред нама, па ће то морати да се одвија по убрзаном поступку.
"ЕУ је направила своје оквире и на јединствен начин посматра простор Западног Балкана, али најзначајније је да ће у складу са заслугама, како их Унија буде процењивала, земље приступати у пуноправно чланство у ЕУ", рекао је Вучић.
"Пред Србијом нису лаке препреке"
Председник је нагласио да, иако пред Србијом нису лаке препреке, иако су оне као Хималаји, "не бисмо били први који су се попели на Монт Еверест".
"Ако успемо да решимо политичке проблеме, економски ћемо расти", истакао је Вучић и додао да од "дурења, кмечања и плакања нема ништа", те да Србија мора озбиљно, одговорно и храбро проблеме да решава.
Захвалио се представницима ЕУ за које каже да су препознали напоре и труд Србије и то шта су грађани Србије урадили на европском путу.
"Препознали су то и у Стратегији рекли: Ви Срби сте, заједно са Црном Гором, најближи чланству, велике ствари сте урадили и велики помак за своју државу", рекао је председник.
Посебно се захвалио Јоханесу Хану, који је, како каже, много труда и енергије уложио у све на Балкану и разуме регион.
"Да ли ћемо успети себе да разумемо, то остаје нама да решавамо", нагласио је Вучић.
"Србија ће покушати да искористи прилику коју је добила"
Како каже, Србија ће покушати да искористи прилику коју је добила, да се суочи са проблемима.
"Ово је значајан подстрек и важно признање за Србију. Хвала свима који верују у овај регион и у напредак Србије", закључио је Вучић.
Вучић је захвалио и Федерики Могерини, Доналду Туску, Антонију Тајанију, Жан Клоду Јункеру, али и свима који су напорно радили, како је рекао, на Стратегији, а пре свега да би помогли наш европски пут.
Посебно је захвалио Јункеру, који је, на нашу молбу, одредио бар оквирно датум, индикативан датум, али и то је позитивно.
"На томе смо му захвални", рекао је Вучић.
"Анализирали смо Стратегију и 2025. година, која је поменута, а која нам не значи гаранције, али је важан као подстрек грађанима да смо радили битне ствари и да смо с људима из ЕК учинили много значајног", указао је председник.
Иначе, додао је, не бисмо били на европском путу, а "ЕУ је место где нас привлаче вредности, пре свега бољи економски положај за наше грађане, али то је свакако најуспешнији мировни пројекат после Другог светског рата, а који је за нас на Балкану посебно значајан".
"Да сам на Пленковићевом месту, не бих помињао ратну одштету"
Председник Србије Александар Вучић изјавио је да у посету Хрватској иде у доброј вери, а да ће српску делегацију чинити стручни људи који желе да решавају проблеме из прошлости, али да пре свега разговарају о будућности.
"Надам се да ће и друга страна бити конструктивна", истакао је Вучић у сусрет посети у коју иде на позив председнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић.
Додао је, међутим, да је био изненађен и запрепашћен темом коју је покренуо хрватски премијер Андреј Пленковић о ратној одштети.
"Да сам на његовом месту, то питање не бих покретао. Плашим се да он и Хрватска, када је у питању ратна одштета, не само да не могу ништа да добију, већ могу много да изгубе", поручио је Вучић и додао да би то могао да поткрепи са "хиљадама" аргумената.
Како је рекао, видео је да су предвиђене демонстрације и протести против њега и Србије у Загребу током посете, али је подвукао да нема проблем са тим, јер се није плашио демонстрација нигде у свету, па неће ни у Загребу.
"Мој посао је да радим за Србију и грађане Србије и то ћу да радим. Желим да верујем да ће друга страна бити конструктивна", рекао је Вучић.
Додао је да је о предстојећој посети Загребу било речи на састанку са комесаром Ханом, који је увек за развој добросуседских односа, што је, каже, истакнуто и у Стратегији за проширење.
"То је нешто што је не само наша обавеза, већ је важно и морамо да радимо највише на томе, јер само ако будемо имали пријатељске односе са свима, можемо да идемо напред, а то је наш интерес", указао је Вучић.
Хан: Најбоља прилика за грађане Србије, ЕУ неће увозити спорове
Први пут је Србија добила индикативан временски оквир за приступање ЕУ и зато може и треба да искористи ову прилику, рекао је Јоханес Хан и додао да су то добре вести за Србију и њене грађане.
Хан је рекао да није случајно што је већ данас дошао у Београд. "То показује нашу посвећеност приступању ЕУ. Први пут је Србија добила индикативан датум и у том смислу има реалну перспективу у ЕУ и јединствену прилику да то искористи, наравно уз инструменте и стратешке циљеве приступања. Шанса лежи у рукама Србије и она то треба да искористи", поручио је Хан.
Неопходно је, додао је, да се још много тога уради, пре свега на плану владавине права, правосуђа и осталих права, и то не треба да буде само на папиру.
Сада, како је приметио, међутим, не само да може да се каже да постоји перспектива учлањења већ да је "то најбоља прилика и најбоља перспектива за грађане Србије".
Зато су, приметио је, оправдани сви напори који се чине, али је поновио већ познати став да ЕУ неће увозити билатералне спорове.
"Србија мора да реши и несумњиво примени правно обавезујући споразум о стабилизацији с Косовом и све што можемо урадићемо да помогнемо, као и у решавању других питања, пограничних пре свега, са суседима", поручио је.
Уз захвалност Вучићу на храбрости да покрене унутрашњи дијалог о, како је рекао, "тзв. Косову", Хан је рекао да се то не тиче само будућности Србије већ и безбедности и мира у региону.
Србија има можда најзначајнију улогу и сви напори ће донети прве резултате, а то је и пуна нормализација односа с Косовом", рекао је Хан, најављујући да ће сутра о свим тим питањима разговарати с опозицијом, медијима, цивилним сектором, а за крај месеца најавио нову посету Србији заједно с Јункером, да, како је рекао, заједно изразимо посвећеност Уније прикључењу".
"Сарадња унутар региона најважнија"
Посебно је поменуо да се проблеми морају решавати у сарадњи и са суседима у региону, наводећи при томе да је сарадња појединачно земаља с Унијом добра, али да управо изостаје међусобна сарадња.
Тако је навео и пример да је за последњих десет година трговинска размена земаља региона с ЕУ удесетостручена, али да готово ни за евро није повећана између држава региона.
"Зато сарадња унутар региона и јесте најважнија имајући у виду заједнички циљ приступања", навео је Хан, приметивши да они који су брзи у том процесу треба за то да добију и одређене заслуге.
Србија је, поручио је, тренутно једна од предводница и може да послужи као пример, те је "важно имати то на уму".
Реформе, ће, међутим, додао је, бити тешке, јер процес приступања није лак, али ће, додао је, ЕК увек бити уз Србију за подршку.
"И да нагласим снажну подршку и посвећеност, вратићу се до краја месеца с Јункером, да заједно изразимо посвећност Уније прикључењу", поручио је Хан.
Јоханес Хан је у Београд дошао дан након објављивања нове Стратегије о проширењу ЕУ на Западни Балкан, којим је Србија први пут добила јасан временски оквир за приступање Унији.
У Стратегији за "Веродостојну перспективу проширења и појачан ангажман ЕУ на Западном Балкану", документу који је данас усвојила Европска комисија, предвиђа се могућност новог проширења ЕУ 2025. године.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 27
Пошаљи коментар