Амбасадорка Румуније: Ту смо за вас, бићемо глас за Србију

Искуства не могу да се прекопирају, али може бити корисно да видите процес који смо прошли, рекла је Оана Кристина Попа на конференцији коју је поводом Стратегије ЕУ за Западни Балкан у Београду организовао Центар за спољну политику.

Наводећи да ће Румунија председавати ЕУ 2019.године, она је изразила наду да ће бити "глас за регион и Србију", те да ће са Бугарском и Аустријом, које председавају ове године, покренути важна питања за Западни Балкан."Битно је да дођете до тог нивоа да сте спремни да приступите", рекла је амбасадорка Попа.

Признаје да Румунија није имала изазове које има Србија и да је проблеме са суседима решила много пре уласка.

"Није било брзо, није било лако и када је било завршено није било готово јер се процес интеграција наставио. Чујем фрустрацију у Србији да су се правила променила. Основна правила се нису променила, али јесте геостратешко окружење", рекла је амбасадорка.

Попа је подсетила да је Румунија преговарала шест година са ЕУ и да је за то време у земљи стално организована јавна расправа из различитих области, те указала да је увек постојала огромна подршка јавности.

"И када смо имали тешке реформе, подршка није пала испод 60 одсто. Реформе се раде због грађана, иако су наши политичари често говорили да Европска унија 'притиска", рекла је она и напоменула да је Румунија у последње две године удвостручила БДП, развила нове секторе економије.

У почетку је, каже, било фрустрације, али су промене почеле да се дешавају, а грађани да их осећају.

Александра Јоксимовић из Центра за спољну политику је рекла да је стратегија важна за регион и да враћа фокус ЕУ на Западни Балкан. Она је напоменула да процес европских интеграција није више "покретна мета".

"Добили смо временски оквир у коме постаје реално да Србија постане члан ЕУ. Важно је да је препознато да одсуство европске перпсективе представља ризик и да је потребно вратити фокус на реформе како би демократизација и економски напредак довеле државе до пуних интегративних процеса", рекла је Јоксимовић.

Она је приметила да су се "драфтови" папира који је јуче представљен великом брзином мењали и да не постоји временски оквир одређен стратегијом за нормализацију односа са Косовом, али је указала да је то ипак критеријум од кога зависи напредак Србије.

Подсетила је да су поглавља 23 и 24 у фокусу за све земље Западног Балкана и да су за њих добијени рокови у којима треба да се крећемо напред.

Важно је, како је додала, да ово не остане списак лепих жеља и да су обе стране преузеле одговорност.

"Дакле, с једне стране регион Западног Балкана мора испуњавати оне критеријуме који га воде напред, али с друге стране ово је први пут да је мерило успеха ЕУ такође мерило напретка Западног Балкана у европским процесима", рекла је Јоксимовићева.

Грубјешић: Стратегија – разводњена средња вредност жеља

Генерална секретарка Европског покрета у Србији Сузана Грубјешић оценила је да је Стратегија ЕУ о Западном Балкану прилично "разводњена" и да представља "средњу вредност жеља дела Европске комисије и реалности у Европском савету".

"Ипак, боље ишта него ништа. Добро је да је стигла", рекла је Грубјешићева на конференцији "Нова стратегија проширења Европске уније за Западни Балкан и ЕУ суседи - пример Румуније" у Београду.

Рекла је да ће се залагати за то да 2025. године не будемо само идеја стављена у оквиру стратегије.

Грубјешићева је оценила и да је Западни Балкан у овом тренутку једини регион на који ЕУ може да се прошири.

"Ово је прилика и за ЕУ да настави своју успешну причу, да настави политику проширења која је најуспешнији део њене спољне политике. Других успешних прича тешко да ће бити", сматра Грубјешићева.

На скупу који је подржала фондација "Ханс Сајдел" чуло се и да успех евроинтеграција није могућ преко ноћи, нарочито у владавини права.