"Стратегија указује да је место земаља Западног Балкана у ЕУ"

Срђан Мајсторовић је, гостујући у Дневнику РТС-а, истакао да се наводе две врсте рокова када је реч о евроинтеграцијама.

"Видећемо данас када се та Стратегија објави шта конкретно пише у њој. Постоје две врсте рокова, једна која искључиво зависи од земље кандидата и ту спадају рецимо рокови које треба испоштовати у поглављима 23 и 24", каже Мајсторовић.

Навео је да је поглавље 35 о нормализацији односа са Приштином атипично и да су ту остављени флексибилнији временски рокови.

"Очигледно је да је поглавље 35 у потпуности атипично и да оно није нешто са чиме су се Европска унија и Европска комисија до сада сусретале, да је та ствар изузетно комплексна и да не укључује искључиво вољу једне стране у тим преговрима, већ зависи и од оне друге стране и из тог разлога вероватно је донета одлука да се ту остави мало флексибилнији временски оквир за договарање решења", објаснио је Мајсторовић.

На питање шта значи формулација која се наводи у финалном тексту Стратегије да Косово може да напредује на европском путу кроз имплементацију споразума о стабилизацији и придруживању када то дозволе објективне околности, Мајсторовић каже да су ЕУ и државе чланице подељене око виђења статуса Косова.

"Сам споразум о стабилизацији и придруживању између такозваног Косова и ЕУ јесте специфичан документ и разликује се у односу на класичне споразуме о стабилизацији и придруживању које су потписале друге државе кандидати у овом процесу", истакао је Мајсторовић.

"Очигледно је да је питање Косова у региону и даље отворено, не само у смислу неразумевања Београда и Приштине око статуса, већ је и чињеница да и пет држава чланица и даље не препознају Косово као самосталну и суверену земљу", додао је Мајсторовић.

"За Србију важно да обнови дијалог са Приштином"

Нагласио је да се у оквиру поглавља 35 анализира напредак у дијалогу између Београда и Приштине, као и да су државе чланице у тај процес искључиво укључене кроз прећење тог дијалога.

"Оно што је важно за Србију је да што пре нађе начин да обнови, да рестартује дијалог и да се крене у решавање отворених питање са Приштином, а све у циљу нормализације односа како то стоји и у већ усвојеним документима и Европске комисије и у преговарачкој позицији", указао је Мајсторовић.

Навео је да се у моменту доношења Стратегије о проширењу Европа налази у врло тешком тренутку по питању власитите будућности – преговорају се услови за излазак Велике Британије из ЕУ, договарају се будући аранжмани везани за функционисање еврозоне, покренут је дијалог о будућности ЕУ и како ће она изгледати у неком наредном периоду.

"Јако је позитивно да у таквим околностима овај папир врло јасно указује на то да је место свих земаља Западног Балкана у ЕУ, да Европска унија своје стратешке проблеме решава на начин наставка процеса проширења на Западни Балкан", каже Мајсторовић.

Важни елементи Стратегије – владавина права, економски развој, регионална сарадња 

Тврди да је један од суштинских елемената ове Страгегије и питање владавине права.

"Евидентно је да ће велики нагласак бити на области владавине права, ја бих рекао са разлогом, зато што државе чланице нису задовољне нивоом заштите основних парава, нивоом рецимо независности правосуђа, слободом медија, слободом изражавања и то не у једној држави него генерално на Западном Балкану", сматра Мајсторовић.

Указао је да је новост наглашавање потребе економског и социјалног развоја региона.

"Регион се у потпуности суочава са новом врстом изазова, Европа економски напредује, ми нажалост не можемо у овом тренутку да ухватимо тај ритам и да самим тим регион економски заостаје и то утиче и на запосленост, на перспективу младих и зато је веома важно што ова Стратегија поставља основ за унапређење сарадње у области еконосмких и социјалних питања", објашњава Мајсторовић.

Један од суштинских елемената ће бити и питање регионалне сарадње и помирења и региону.

"Не заборавите да је Европска унија успостваљена тако што су Немачка и Француска пружиле руку једна дргој након Другог светског рата и заборавиле шта се дешавало, тачније нису заборавиле али су опростили једни другима шта се дешавало и окренуле се будућности. То се очекује и од лидера у региону", напомиње Мајсторовић.

Објаснио је да нови документ предвиђа и већа финансијска средства за Западни Балкан, постепено повећање претприступних фондова до 2020. године.

"Ово је једна мала, али изузетно важна победа Србије у досадашњем делу процеса евроинтеграција. Србија је још 2008. или 2009. покушала да укаже на неопходност постепеног повећање средства у оквиру ИПА фонда, како се земља кандидат приближава чланству у ЕУ. Изгледа да је дошло време за реализацију те наше идеје, то ће свакако имати велики утицај и на економски развој и на учествовање наших грађана у разним пројектима и различитим програмима који су намењни до сада били искључиво грађанима Европске уније", закључио је Мајсторовић.