"Стратегијом ЕУ показује да јој је стало до Западног Балкана"

Владимир Међак је гостујући у Дневнику РТС-а навео да је вредност Стратегије проширења то што је најпозитивнији документ од 2003. године и Стратегије из Солуна, јер се први пут помињу године.

"Речено је да би државе Западног Балкана, у овом случају само Србија и Црна Гора које су издвојене као најнапредније, јер заправо ми само и водимо преговоре о чланству, могле да заврше преговоре и приступе до краја 2025. године", објаснио је Међак.

Како бисмо испунили тај рок и приступили до краја 2025. године – до краја 2023. године морамо да затворимо последње поглавље.

"Да бисмо до краја 2023. године затворили последње поглавље ми током 2020. морамо да добијемо такозвана мерила за затварање у поглављима 23 – правосуђе и основна права и 24 –право на слободу и безбедност, што значи да до краја 2019. године морамо да испунимо мерила која сада имамо у тим поглављима", додао је Међак.

Нагласио је да се ту назире мапа пута евроинтеграција.

Повољан период наредних година 

Истакао је да земље Западног Балкана имају један повољан период наредних година, јер Унијом председавају државе које су у региону и директно су заинтересоване за Западни Балкан или су велике државе које воде и које су лидери у целом процесу.

"Заправо мислим на Француску и на Немачку, 2020. и 2023. године биће француско и немачко председавање и тада ће се заправо ствари завршавати, јер велике државе могу доста тога да погурају", каже Међак.

Указао је да за 2018. годину комесар за проширење Јоханес Хан каже да ће бити година Западног Балкана, али да тиме не мисли само на Србију.

"Ми добијамо ову Стратегију и наш процес већ тече одређеном динамиком. Оно што он мисли и он се нада да ће се процес одблокирати можда за Македонију и Албанију и он очекује да ће можда ове године, ако реше прблеме које имају – Македонија са именом, Албанија са сопственом реформом правосуђа, да ће ове две државе моћи да добију датум за почетак преговора", наводи Међак.

Значај самита лидера ЕУ и Западног Балкана 

Нагласио је да је значај самита лидера ЕУ и Западног Балкана, који је најављен за мај, у томе што га није било 15 година и да након толико година сваки први наредни корак буде веома битан.

"Тиме се Западни Блакан поставља на агенду ЕУ и једна од ствари коју смо чули у овој Стратегији коју ћемо видети сутра, наравно сада причамо све у нагађањима, видећемо сутра шта пише у Стратегији, јесте да ови састанци постану редовни, јер редовним састанцима ви заправо показујете битност Западног Балкана и овом Стратегијом ЕУ је заправо решила да покаже да јој је до Западног Балкана стало, да се врати на Западни Балкан и да Западни Балкан што је могуће више приближи себи и на крају да Западни Балкан постане део ЕУ", објаснио је Међак.

На питање да ли се динамика коју бисмо могли да видимо у Стратегији поклапа са оним што се очекује од Београда када је реч о поглављу 35 и нормализацијом односа са Приштином, Међак каже да би сачекао да види шта заиста пише у Стратегији.

"Ми имамо преговарачки оквир са ЕУ који је врло јасан, то је документ из децембра 2013. године који су државе чланице усвојиле. Ово ће бити Стратегија Европске комисије, а у овом документу пише да Београд и Приштина треба да закључе правно обавезујући споразум до краја преговора Србије о приступању ЕУ, тако да ћемо видети шта пише у Стратегији и да видимо како се те две динамике поклапају", рекао је Међак.

Истакао је да 2025. година која је наведена као могућа за приступ ЕУ није зацртана.

"Она се неће десити ако државе Западног Балкана не одраде свој део посла, чист проток времена неће нас учинити чланицом. Србија зна шта треба да ради, постоје акциони планови, постоје стратегије и то мора да се испуни, без тога сам проток времена ће нас учинити седам година старијим, али нас неће учинити чланицом ЕУ", закључио је Међак.