Брнабић: Стратегија проширења ЕУ ће бити позитиван сигнал за Србију

Стратегија проширења ЕУ на Западни Балкан биће позитиван сигнал за Србију, јер ће јој дати више мотивације и додатну снагу да ради на реформама, истакла је Брнабићева, уочи објављивања тог документа Европске комисије 6. фебруара у Стразбуру.

Истакла је значај покренутих економских реформи и оценила да су прошла и ова Влада признате у ЕУ, али је напоменула "да нам свакако остаје владавина права, односно поглавља 23 и 24".

У Поглављу 24 се не касни толико, нема нарочитих препрека за отварање поглавља, рекла је Брнабићева, док се у Поглављу 23 касни "без даљег".

"Не би било фер да ја покушавам да оправдам Владу. Каснимо, то јесу комплексне реформе, реформе пре свега у области правосуђа, које би треба да буду промишљене", предочила је Брнабићева.

Према њеном ставу, некада је боље немати реформе, него имати погрешне, а Србија је то, нажалост, видела у прошлости.

"Ми ћемо те реформе спровести, али хоћу да будем искрена и јасна - не зато што је то захтев ЕУ, свакако је то додатна мотивација - већ је то нешто што је нама неопходно, због наших грађана и привреде", истакла је Брнабићева.

Све што је држава урадила за макроекономску стабилност, фискалну консолидацију, побољшање пословног амбијента и "чувену Дуинг бизнис листу Светске банке", упозорила је премијерка, може да падне у воду уколико нема ефикасног, транспарентног и независног правосуђа.

"То је, пре свега, потребно нама, а мотивација за брзину тих реформи су свакако европске интеграције. Мислим да је апсолутни кључ за реформе промена Устава и видели сте да смо у протеклим месецима радили на томе", истакла је Брнабићева.

Упитана да ли ће Стратегија Европске комисије утицати на Приштину да примени Бриселски споразум, Брнабићева је одговорила: "Најискреније, не очекујем тако нешто".

Сматра да је само време притисак на Приштину да примени неке од ствари које су потписане.

Ускоро ће бити петогодишњица потписивања Бриселског споразума, подсетила је Брнабићева, која сматра да на ту годишњицу Србија, али пре свега сви међународни партнери Приштине, морају да питају шта се дешава са тим споразумом.

Предочила је да су сви, а пре свега ЕУ, уложили много енергије, напора и времена да се Бриселски споразум договори, а прошло је пет година.

"Мислим да је највећи притисак на владу у Приштини време. Србија је стабилан партнер, од својих обавеза не бежи и очекује од свих осталих да преузете обавезе примене", рекла је Брнабићева.

"Отворена сам за састанак са Групом за слободу медија"

Брнабићева је рекла да ће увек наћи времена за састанак са Групом за слободу медија.

Истиче важност дијалога Владе Србије са медијима, као и "између Владе и медија са којима се можда не слажемо око неких медијских слобода".

"Уколико желе да се видимо, очекујем да ми упуте позив", нагласила је Брнабићева.

Рекла је да је дијалог између Владе и медија важан, као што је важан дијалог у региону.

"Моја је обавеза, као председнице Владе Србије, да сам ту, да сам отворена, да слушам и да чујем и да пробам да разумем њихове проблеме и да на њих реагујем", објаснила је Брнабићева, упитана о медијској ситуацији и нападима на новинаре после њеног новембарског састанка са представницима Групе за слободу медија.

Премијерка сматра да је то њен посао "без обзира на то шта ја мислила".

Поновила је да ће наћи времена да разговара са представницима медија.

Говорећи о Медијској стратегији, подсетила је да је Министарство културе и информисања, после њеног сусрета са представницима Групе, одржало три састанка да би се нашао компромис и новинарска и медијска удружења вратила у радну групу ради наставка заједничког рада на том документу.

"Знате како, хајде да сачекамо и видимо шта је финални производ и да онда имамо јавну расправу и зато служи јавна расправа", одговорила је Брнабићева на питање о ефектима израде Медијске стратегије без учешћа главних актера из медијске заједнице.

Премијерка се и даље нада и очекује од Министарства културе и информисања да ће изаћи са квалитетним предлогом Медијске стратегије.

На крају крајева, оценила је премијерка, јавна расправа служи за то да се тај документ мења у оквиру расправе.

Нада се да ће новинарска и медијска удружења учествовати у тој расправи "зато што је то једини начин да комуницирамо".