Најмање шест отворених питања пред Вучићем и Грабар Китаровићевом

Највећи део питања долази из прошлости, али је њихово решавање, показало се, предуслов за сваки корак напред, окренут будућности.

Питање несталих

– Нестали током последњег рата, Срби и Хрвати, често је помињана тема у односима две државе, а Колинда Грабар Китаровић је у уторак, образлажући позив упућен српском колеги Александру Вучићу да званично посети Загреб, између осталог, рекла:

"Буде ли резултат те посете расветљавање судбине иједног нашег несталог бранитеља или цивила, сматраћу га успешним."

Према хрватским медијима, Хрватска трага за 1.600 својих држављана несталих током последњег рата: 930 хрватске и 670 припадника српске националности.

Председник Србије пак тврди да је током последњег рата више несталих Срба него Хрвата.

Он је више пута до сада рекао и да је његова раније најављена званична посета Загребу отказана управо зато што је током инаугурације актуелне председнице хрватским новинарима "открио истину" да је у протеклом рату више несталих Срба него Хрвата.

Границе

– Питање границе између Србије и Хрватске на Дунаву је друго отворено питање.

Питање које се често поставља је – хоће ли гранична линија бити повучена средином реке Саве, што је захтев Србије, или по катастарским књигама, на чему инсистира Хрватска.

Уколико не дође до договора, међународна арбитража ће бити неизбежна.

Права мањина

– Мањине и њихова права, питање је које, чини се, више мучи Хрвате него Србију, иако је српска заједница у Хрватској у далеко неповољнијем положају.

Хрватска, наиме, инсистира на реципроцитету, према којем би иста права имали Хрвати у Србији као што имају Срби у Хрватској. Загреб тражи другачији изборни систем који би припадницима хрватске мањине у Србији гарантовао посланичке мандате у парламенту. 

Чињеница је, међутим, да је положај српске мањине у Хрватској далеко гори од положаја хрватске мањине у Србији, с обзиром на то да им је одузето право на употребу језика и писма, иако им је то загарантовано Уставом.

Ћутке се, наиме, у Хрватској пристаје на "диктат" противника дијалога, који онемогућава постављање табли са ћириличним натписима на државним институцијама у Вуковару, на пример.

Повратак избеглих

– Процес повратка избеглих Срба готово је заборављен, односно заустављен, а променама неких закона, Србима који су избегли из Хрватске прети опасност да остану без своје имовине.

Готово 50.000 станова у власништву Срба је одузето, а у многим деловима Хрватске Србима није омогућен повратак.

Имовина СФРЈ

– Сукцијесија, тачније подела имовине некадашње СФРЈ, од исплате старе девизне штедње, преко проблема мешовитих банака, до поделе амбасада и резиденција.

Србија сматра да то питање треба решавати одвојено од друштвених предузећа и станарских права, а Хрватска тумачи да није решено питање реципроцитета за стицање права власништва над некретнинама за држављане других држава које треба решити билатералним споразумом.

Јурисдикција

– Територијална јурисдикција је проблем на који Хрватска не жели да пристане, иако, с друге стране, има могућност суђења у одсуству, што Србија не ради.

Србија с једне стране сматра да проблем не постоји, док Хрватска сматра да селективна примена ове одредбе хрватске грађане ставља под удар закона. 

Питање територијалне јурисдикције за Хрвате је проблем због којег је претходна влада, када је премијер био Зоран Милановић, претила да ће блокирати европски пут Србије ка ЕУ.

Привредна сарадња, миграције и тероризам

Има ли се у виду ближа нешто ближа прошлост, али и будућност, још два питања завређују пажњу:

– Привредна сарадња, као једно од значајних питања, такође би могла бити тема с обзиром на то да робна размена између две земље из године у годину расте, али и да још има простора за повећање тог раста.

Миграције и тероризам такође су значајна тема која би се могла наћи на столу током разговора навиших званичника двеју земаља

Иако је балканска рута званично "замрзнута", сарадња Хрватске и Србије око миграцијских питања и борбе против тероризма нема алтернативу.

Колико се чека на решавање неких од ових питања јасно је из појединих, раније донетих споразума.

Србија, Хрватска и Црна Гора су, на пример, новембра 2004. године у Београду донеле Декларацију, као и Оквирну конвенцију за заштиту националних мањина, усвојену од Савета Европе, 10. новембра 1994.

У другој тачки тог документа се наводи да одмах треба приступити преговорима државних комисија о одређивању граничне линије између Србије и Хрватске, на основу међународног права.

"Две државе немају никаквих територијалних зехтева, а у случају да билатерални преговори у разумном времену не успеју, обе државе су спремне да свој територијални спор изнесу пред међународне правосудне институције."

Трећа тачка Декларације је сагласност да су и Србија и Хрватска спремне да убрзају примену Споразума о питањима сукцесије, потписаног 29. јуна 2001. године у Бечу, а четврта сагласност да је потрага за несталим лицима приоритетно хуманитарно питање и да ће уложити искрене и максималне напоре у тражењу несталих.

У наставку Декларације се наводи да су обе државе свесне нових изазова пред Европом и светом, посебно међународног тероризма и светске мигрантске и избегличке кризе, као и да су спремне да активно и координирано делују у борби против тероризма и избегличке кризе.

"Обе државе су спремне да активно учествују у заједничким развојним и прекограничним пројектима ЕУ", наводи се на крају Декларације.