Биографија Оливера Ивановића

Када је 1999. године формирано Српско национално веће, Ивановић је био председник његовог Извршног одбора за северно Косово, одакле је смењен 2001. године.

Када су владе СРЈ и Србије формирале Координациони центар за Косово и Метохију, постављен за шефа Службе за економски развој и реконструкцију. 

Од 2008. године налазио се месту државног секретара у Министарству за Косово и Метохију. 

Ивановић је од јануара 2014. године заједно са још четворицом Срба био притворен у затвору у Косовској Митровици, где су га теретили за ратни злочин над цивилним становништвом на Косову и Метохији 1999. и 2000. године.

Еулекс је оптужницу подигао у новембру 2014. године, а суђење је почело 18. децембра те године. 

Ивановић је у августу 2015. године је започео штрајк глађу због одбијања да га пусте да се брани са слободе, а затим је, због нарушеног здравља, пребачен у болницу у Косовској Митровици.

На девет година затвора је осуђен 21. јануара 2016. године, а та је пресуда затим укинута, да би августа 2017. године кренуло поновљено суђење у том поступку. 

Прошле године пуштен је да се брани са слободе.

Ивановићу је, иначе, у јулу 2017. године запаљен аутомобил у Косовској Митровици, а 2005. године под његов службени аутомобил је подметнута бомба. 

Рођен је 1. априла 1953. године у породици црногорског порекла у селу Рзнић код Дечана, а основну школу и средњу машинско-техничког смера завршио је тадашњој Титовој Митровици.

Због жеље да постане пилот уписао је Војну академију у Загребу, где је почео озбиљно да тренира карате, да би врло брзо стекао међународни углед, те постао велемајстор, тренер, а затим и међународни судија.

Након три године студија напустио је Војну академију, јер је установљено да има урођени оштећени вид, враћа се на Косово где је завршио Машински факултет.

Накнадно је апсолвирао и на Економском факултету у Приштини.

Бављење каратеом утицало је да усаврши знање страних језика, па је Ивановић говорио енглески, албански и италијански језик.

Живео је у Косовској Митровици. Био је у браку и имао четири сина.