Шта после гласања против Трампове одлуке о Јерусалиму

На право да суверене земље бирају своју престоницу, Израел додаје – Јерусалим је јеврејска престоница 3.000 година, од времена краља Давида, а и последњих 70. Данас су тамо Кнесет, влада, врховни суд и председник.

"Није први пут да САД проглашавају Јерусалим престоницом Израела, то је учинио Конгрес 1975, али је омогућио председницима да примену те одлуке стално одлажу", каже Милан Мишић, некадашњи дописник из САД.

Трамп није желео да одлаже, али је такође рекао да амбасаду неће преместити на спорну територију града.

Палестинци, који чине скоро 40 одсто становника Јерусалима, његов источни део виде као своју престоницу. Године 1967. за њих је тај део окупиран, док је за Израелце ослобођен.

"Његов потез је само оголио једну велику подељеност у арапском и муслиманском свету. Није донео Америци ништа, не може се оправдати, може се говорити више о интересима самог Трампа да добије подршку дела израелског лобија у САД због проблема у самој Америци", сматра Слободан Јанковић са Института за међународну политику и привреду.

Осим што је ујединила већину света против себе, Америка за сада нема последица. Предлози да јој се уведу санкције у Арапској лиги и на Самиту Организације исламске сарадње нису подржани. Ипак, та земља прети онима који су били против ње укидањем новчане помоћи због гласања у Генералној скупштини Уједињених нација.

"Могло би то скупо да кошта УН. Америка са скоро 20 одсто учествује у финансирању УН. То је десет милијарди долара на годишњем нивоу, шест више него што би била америчка обавеза. У којој мери ће се светити појединачним државама, укључујући и Србију, тек треба да се види", каже Мишић.

Друге земље чекају решење које би произашло из преговора две стране. Тако, рецимо, Русија признаје Западни Јерусалим за главни град Израела, а Источни за престоницу Палестине.

Србија је, каже министар спољних послова, у недавном гласању пратила традиционалне пријатеље – Русију и Кину, али и већину чланица ЕУ.

"Понекад треба бити на правој страни без обзира на то колико кошта", сматра Мишић.

"Србија је повукла принципијелан став у складу са политиком која се тиче статуса Косова и Метохије. Ми не можемо да подржимо мењање граница на основу силе, окупације. То не значи да је Србија против Израела", каже Јанковић.

"Не мислим да је добар покушај да неко Србији приђе на тај начин и разговара са њом о гласању, да Ники Хејли два дана пре тог гласања оде у представништво Косова у Њујорку и обећа да ће САД учинити све да Косово постане члан УН. Према томе, боље питајте њих како су направили увертиру за овакво гласање", сматра министар спољних послова Ивица Дачић.

За многе је, међутим, овај конфликт много више од самог Јерусалима. Палестинаци и Израелци разговарају деценијама. Ипак, годинама у томе није било озбиљнијег напретка.