Александра Јоксимовић: Регион се мора окренути будућности

Хашки суд завршио је свој рад формално и симболички самоубиством Слободана Праљка. За Србију је хашка прича почела истим тим чином 2002. године – на дан када је усвојен Закон о сарадњи са Хашким судом, на степеницама испред Скупштине, убио се Влајко Стоиљковић, некадашњи министар унутрашњих послова, који је био на оптужници.

Гостујући у Дневнику РТС-а, Александра Јоксимовић је рекла да је Хашки трибунал настао као производ кризе конфликата из 90-тих година на овим просторима са жељом да се истраже сви злочини који су почињени током кризе тих конфликата.

Како каже, било је потребе за неутралним судом који није у региону, с обзиром на то да се није могло очекивати да се објективно сагледа ситуација унутар региона, а потребно је имати у виду да и данас имамо различите погледе на недавну прошлост.

Јоксимовићева каже да се изузетно велики број људи нашао пред Трибуналом пред којим су многе жртве доживеле или нису доживеле сатисфакцију.

Његов проблем је био у дугим суђењима, у кретањима између политичког и правног, те границе се нису могле јасно одвојити, истиче Јоксомовићева.

"Сигурно је да је својим деловањем, чак некада и без одређене врсте политичког такта, не размишљајући о актуелним тренуцима у региону, веома утицао на унутрашњу политичку динамику", рекла је Јоксимовићева.

Према њеним речима, свака пресуда је изазвала одређену кризу у региону због различитих погледа на одређене догађаје.

"Ово је будило сећање на све оно што се деведесетих дешавало и изазивало велике амплитуде у односима између појединих земаља када би пресуда изашла у јавност", рекла је Јоксимовићева. 

"Многи нису ни дочекали суд правде, односно пресуду Трибунала. Окончањем јучерашњег процеса заокружен је тежак период за читав регион. Апсолутна правда вероватно не постоји, да ли је Трубинал испунио своју улогу – не", истакла је Јоксимовићева.

Према њеним речима, регион се мора окренути будућности. Последња пресуда у Хагу донела је нови моменат.

Како каже Јоксимовићева, пресуде су се углавном усмеравале на индивудуализацију кривице, а овде имамо другачији став.

"По мом мишљењу, ово ће оставити озбиљне последице на динамику унутар хрватског друштва, то ће произвести једну врсту политичке кризе на односе између Хрватске и БиХ, као и на одређене политичке потезе које Хрватска већ дуже време вуче на међународном плану", рекла је Јоксимовићева.

Хрватска у Бриселу лобира за трећи ентитет у БиХ, а овом пресудом се то ставља ад акта, каже Јоксимовићева.

Тројно Председништво БиХ 6. децембра стиже у Београд. Без обзира не велике амплитуде у односима Београда и Сарајева, чини се да Београд и Сарајево проналазе снагу да се суштински окрену будућности и побољшању односа, сматра директорка Центра за спољну политику.

Председник Вучић је наводио да је кључ напретка региона у помирењу, подсећа Јоксимовићева.

"Без политичке воље унутар региона не може се направити корак напред, међународна заједница у томе може помоћи, али без жеље и циља да се померимо из прошлости и окренемо будућности било какав напредак је немогућ", закључила је Александра Јоксимовић.