САД на Балкану, јача ли њихов утицај?

Ји је све само не непознат у региону, јер се протеклих месеци већ изузетно ангажовао посетама регионалним престоницама.

Тилерсон је иначе потврдио намеру САД да се снажније ангажују на Западном Балкану промовисао дан након што је Атлантски савет објавио извештај о новој америчкој стратегији за Балкан, а уочи панела у тој организацији, на којем ће данас поподне учествовати званичници из региона, укључујући шефа српске дипломатије Ивице Дачића.

У говору о америчко-европским односима у Вилсон центру у Вашингтону, Тилерсон је још поручио народима из балканских земаља да имају шансу да управљају новим током историје, те да САД и свет "чезну да виде нову генерацију Срба, Хрвата, Албанаца, Босанаца, Косовара и других", који ће опростити прошлост, иако је не могу заборавити. 

Истовремено, Атлански савез у свом извештају као кључне поруке нове америчке старатегије на Балкану наводи и историјско помирење САД са Србијом, стално војно присуство Америке у Југоисточној Европи и укључивање Вашингтона у дијалог Београда и Приштине о нормализацији односа. 

"Мислим да има смисла да Сједињене Државе буду део тог процеса. Очигледно, пре свега, две стране треба да га воде. Европска унија ће наставити да игра драгоцену улогу као посредник, али Американци не би требало да седе напољу. Требало би да имамо своју улогу и помогнемо да се дијалог доведе до конструктивног завршетка", рекао је Извршни потпредседник Атлантског савета Дејмон Вилсон који сматра да је потребнија активнија улога Сједињених Држава у региону. 

Из Амбасаде САД у Београду су, међутим, на ово реаговали констатацијом да су у Америци многе институције свакодневно укључене у јавну дебату о америчкој спољној политици, али да оне немају формалну улогу у обликовању политике владе према Србији или некој другој земљи. 

Овдашњи познаваоци прилика најозбиљнијом поруком из извештаја Атланског савеза сматрају ону о евентуалној промени формата дијалога Београда и Приштине, односно укључивању САД у преговоре. 

Бивши амбасадор Србије у САД Иван Вујачић указује да би у том случају још нека сила могла да тражи да се укључи, на пример Русија, а с обзиром на затегнуте односе ЕУ и Русије након украјинске кризе такав формат би, по његовом мишљењу, закомпликовао разговоре и водио томе да они немају шансу да успеју.

Председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић указује да су САД увек биле присутне током преговора, као "невидљива четврта столица", те да само њихово присуство није битно, колико њихов утицај на учеснике и сматра да конкретне промене формата преговора неће бити. 

Министар спољних послова Ивица Дачић не види разлога да Србија на то пристане и пита "зашто би неко укључивао само једну страну?". 

О свим овим питањима он ће данас имати прилику да се шире упозна, али и поразговара са учесницима седници Атлантског савета о Западном Балкану у Вашингтону где ће бити присутни и шефови дипломатија региона. 

Он ће, током боравка у Вашингтону, разговарати са високим америчким званичницима и шефовима дипломатија региона, а у Атланском савезу очекују да ће конференција, "Обликовање будућости Балкана у ери неизвесности", која ће окупити политичаре и стручњаке са обе стране Атлантика, пружити подстицај новој балканској политици у САД, у партнерству са Европском унијом.