Седи ли Србија на две столице?

Док Доналда Трампа на Капитол хилу гађају руским заставицама и називају га издајником, осуђујући његову наводну блискост са руским председником, у Београду представник америчке администрације од Србије тражи да изабере столицу – европску или руску.

То је, преноси београдска штампа, Брајан Хојт Ји тражио од српског председника на јучерашњем састанку. Из председниковог окружења, Вечерње новости сазнају да је састанак имао две тачке неслагања. Питање Косова и Метохије и однос Београда и Москве.

"Ји је децидирано рекао да наша држава тешко може једном ногом да иде ка Русији, а другом ка Европској унији. Уз то, из визуре Вашингтона 'врло је проблематичан' захтев Руса из Хуманитарног центра у Нишу да им се додели статус дипломатског особља", сазнају Вечерње новости.

Став о односу Србије и Русије, Брајан Хојт Ји понавља у интервјуу Фонету.

"Не противимо се да Русија одржава односе са Србијом, знамо да су ти односи увек били врло јаки. Али важно је да људи у овој земљи схвате да је руска визија Србије и Западног Балкана врло различита од визије коју Срби имају о својој земљи и визије партнера у Америци и Европи о Србији и остатку Западног Балкана", навео је Ји. 

Порука да се седење на две столице неће толерисати, за америчког амбасадора није претеривање – сматра да је претерала београдска штампа.

"Брајан Хојт Ји је рекао исто за Србију као и за нас, и ми хоћемо добре односе са Русијом, то није проблем, Србија може имати добре односе са Русијом, а и добре односе са Европском унијом, а и добре односе са нама, Кином и са ким год хоће. Али оно што је он рекао је да земља која хоће да уђе у Европску унију мора томе да буде посвећена 100 одсто", рекао је Кајл Скот, амерички амбасадор у Србији.

Руско министарство спољних послова саопштава да Америка не би требало да се меша у српско-руске односе, уз оцену да је представник америчке администрације себи дозволио низ провокативних изјава усмерених на подривање односа Београда и Москве.

"Подсећамо да Сједињене Америчке Државе нису чланица Европске уније и вероватно због тога не знају да многе чланице Уније у великом обиму сарађују с Русијом, на обострано корисној основи. Нико не би требало да омета Србију да се придржава истих приступа, полазећи од својих националних интереса", наводи се у саопштењу руског министарства спољних послова.

Одлуку на којој ћемо столици седети или, речником европских интеграција, усклађивање спољне политике Србије са заједничком спољном и безбедносном политиком Уније, треба да се догоди до датума приступања, поручује шеф делегације Уније у Србији Сем Фабрици.

Последњи датум који је као временски оквир сигнализиран из Брисела је 2025.