Харадинај тражи спровођење Закона о Трепчи

Годину од како је Приштина Закон усвојила, а Београд га прогласио ништавим, председник Владе у Приштини тражи да се Закон о Трепчи хитно примени. Зато је Рамуш Харадинај, након што је посетио Трепчу, упутио писмо министрима финансија, рада и економског развоја.

Како је наведено у саопштењу објављеном на сајту косовске владе, Харадинај је у писму министрима навео да је Закон о Трепчи усвојен пре готово годину дана, за време владе Исе Мустафе, а да до данас нису предузети конкрети кораци у његовој примени.

Према том закону косовска влада је власник 80 одсто Трепче, а њиме се предлаже и затварање погона Трепча-Север, уз формирање нових, од којих ће један бити управо на Северу.

Српска листа је противећи се усвајању овог закона тада замрзла своје учешће у косовским институцијама.

Харадинај у писму тражи усвајање Статута Трепче према закону од прошле године, регистровање Трепче у Агенцији за регистрацију предузећа, регистрацију јединица Трепче, односно јединица – Рудници са флотацијом Трепча-Стари Трг; Рудници са флотацијом Кишница и Ново Брдо; Рудници са флотацијом Копаоник-Лепосавић, као и "сходно члану 3, став 3.1, 3.2 и 3.3 закона и економској и финансијској оправданости, успостављање јединица предвиђених овом одредбом".

Косовски премијер тражи такође да се, на основу процена менаџмента Трепче у Јужној Митровици, Ахмета Тмаве, "обезбеди правни основ за пензије радника" са 70 одсто од плата запослених, али и "правни основ за признавање радног искуства за период 1990-1999" и "запошљавање младих и спровођење Општег колективног уговора Косова".

Харадинај тражи и опроштај дуга предузећа "Трепча" насталог у време мисије УНМИК.

"Добра ствар у вези са Законон о Трепчи је да он даје улогу свима. Време је да почне његова примена. Искористићемо ову прилику за интеграцију северног дела Косова. Обавезе имамо и према рударима и њиховим платама. По Закону, косовска влада је власник 80 одсто комбината", поручује Харадинај.

Закон је променио власничку структуру од 1991.године Трепча је акционарско друштво, већински власник је Република Србија са 55 одсто, са 30 одсто сам комбинат учествује у капиталу, а остало припада предузећима. Половином, на северу, управљају Срби, а половином Албанци. Данас је закон био и тема седнице Владе у Приштини.

Косовски министар за заједнице и повратак Далибор Јевтић истиче да се Срби противе том закону.

"Позвали смо на дијалог о економском решењу у име радника Трепче на северу који су протестовали. Желимо економско решење, не политичко. Сам премијер Харадинај је спреман да разговара на ову тему, што је позитивна ствар, оно што ће бити могућност да се представници менаџмента комбината са севера укључе у тај процес", наводи Јетић.

На шта је Рамуш Харадинај спреман, још није познато.

Председник Одбора Скупштине Србије за КиМ Милован Дрецун каже да ће држава предузети одређене активности. "Већ су упозорени су сви потенцијални инвеститори који би могли да покушају да сарађују с Трепчом", наводи Дрецун, подсећајући да је северни део комбината је под српском контролом.

Према његовим речима, тај део комбината неће моћи да ставе под своју контролу и да је "све остало гомила гвожђа коју не могу да оспособе".

Председник Србије коментарише Закон о Трепчи и Харадинајеву иницијативу о кососвким пасошима Албанцима с југа централне Србије

"Шта да раде са тим пасошима, да иду до Албаније и натраг. Албанци са Косова све више траже српске пасоше", каже Александар Вучић. Додаје да ће сачекати да види шта ће се дешавати са Законом о Трепчи. 

Велики део рудника је у централној Србији, али су улази у Покрајини. Процене капацитета за екплоатисање се крећу од званичних 10 година до незваничних 200.

Закон о Трепчи усвојен је октобра прошле године, а Срби су били против јер сматрају да је то учињено на неуставан начин, без њиховог учешћа, као и да су занемарени интереси српске заједнице.

У међувремену је завршена и студија о изводљивости за Трепчу, али конкретне кораке за спровођење овог закона влада Исе Мустафе није спровела, а за шта је било потребно, како су пренели косовски медији, формирање Надзорног одбора и Управног одбора тог комбината.

У Трепчи на Северу почео је да се спроводи социјални програм уз, како је саопштено на Дан рудара из овог некадашњег гиганта на Северу – "разумевање Владе Србије, а за 600 до 700 радника".