Рампа за Приштину у Интерполу

Без одлучивања о косовском захтеву за пријем, проћи ће и овогодишња Генерална скупштина Интерпола – тако су одлучили приштински званичници.

"Поверење да Косово буде члан Интерпола већ су дале многе земље, али то није довољно да би омогућило придруживање тој организацији", рекао је косовски премијер Рамуш Харадинај.

Упркос одустајању, ставове Београда о захтеву Косова пред чланицама Интерпола браниће министар полиције.

"Велика дипломатска победа Републике Србије и Министарства унутрашњих послова је у томе што смо успели да убедимо већину колега широм света да не подрже учлањивање Косова и Метохије у Интерпол, јер једино Република Србија, као држава коју признају Уједињене нације, може да брани боје и да се бори против криминала и корупције, у оквиру ове полицијске организације", истиче министар Небојша Стефановић.

Осим недостатка подршке, повлачењу захтева кумовао је и домаћин. Пекинг, који не признаје косовску независност, тамошњим званичницима није послао визе.

"Пријем је, ове године, био непредвидив и зато што Генералној скупштини у Кини председава Русија. Обе земље не признају косовску независност", наводи Пљатор Авдију из косовског центра за безбедносне ситуације.

Косово се, ипак, узда у идуће заседање – 2018. у Абу Дабију. А Београд наставља дипломатску борбу. Потезе Приштине види као притисак на бриселски дијалог.

"Показују да у самом дијалогу нису сасвим искрени када кажу да хоће да се договором решава ствар. Као, с једне стране су за договор, а овде видимо да иза леђа покушавају нешто мимо договора да ураде", каже директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић.

"Линија тог притиска су и напори да Косово постане чланица УН и свих организација из система, али и оних специјализованих организација које нису у систему УН. Зашто? Па зато што је то афирмација државности", сматра каријерни дипломата Зоран Миливојевић. 

Везу са Интерполом Косово тренутно остварује преко Унмика. Евентуалним чланством, међутим, имали би директну комуникацију са том организацијом, увид у базе података, могућност расписивања међународних потерница.

"Они онда могу да ставе било ког грађанина Србије на потерницу Интерпола, укључујући и званичнике. То даје моћ Косову да из реваншизма, освете или калкулација, конструишући оптужнице као у случају Оливера Ивановића, ставе некога на листу Интерпола и тада су све земље у обавези да поступе по захтеву чланице Интерпола", каже адвокат Марко Ницовић, бивши начелник београдске полиције.

"То треба да значи само да у наредном периоду настављамо да истом жестином бранимо наше државне и националне интересе", истиче Ђурић.

За пријем у Интерпол неопходне су две трећине гласова присутних чланица – а, укупно их је 190. До сада, Косово је обезбедило подршку њих 25.