Чотрић: Зауставити тренд смањења броја Срба у региону

Чотрић за наводи да су права Срба добро заштићена у Румунији и Мађарској, док је положај српске мањине екстремно лош у Албанији и Хрватској.

Он сматра да је у овом тренутку најважнији задатак државе да помогне да се зауставе негативни трендови који указују да се број Срба изван матице смањује, и поздравља доношење декларацију о положају Срба у региону, која, истиче, треба да буде основ за доношење низа закона који ће решити питања заштите свих права и интереса Срба у региону.

"Потребно је повратити политичко поверење у односима између матичне земље и Срба у региону, да се издвоје већа финансијска средства за њихове културне, просветне и школске пројекте, а може се урадити још неколико ствари, попут олакшавања процедуре добијања држављанства", каже Чотрић, иначе члан скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону.

Предлаже и измене Закона о избору народних посланика, како би се предвидео одређени број посланика који би представљали Србе из региона.

Њихов положај се, истиче, разликује од земље до земље: "Позитиван пример су Румунија и Мађарска, где је виши ниво достигнутих права свих мањина, па тако и српске", каже Чотрић.

У Румунији, наводи, живи око 18.000 Срба, у Мађарској 10.000 и они имају углавном законски решено питање образовања на матерењем језику, информисања, финансирања културних и просветних активности, па и заступљености у парламенту.

На другој страни, наводи, екстремно лош положај српске националне мањине је у Албанији, која све до пре неколико месеци није имала ниједан једини пропис који би регулисао статус националних мањина, а Срби су, истиче, у тој држави већ деценијама изложени страховитим притисцима да буду асимиловани и да им се одузме и право на употребу својих националних имена.

Притисак на Србе у Албанији и Хрватској 

Срби у Албанији, каже, још од двадесетих година 20. века никада нису имали право на школовање на српском језику, а ни данас не постоји ниједан медиј на српском језику на територији те државе.

"Све то их доводи практично у ситуацију да су пред нестанком, иако је на простору данашње Албаније српско становништво аутохтоно и живело је стотинама година у бројевима који су се мерили десетинама, па и стотинама хиљада. По последњем попису њих има само 155", каже Чотрић.

Попис је, додаје, био такав да нису смели слободно да се изјашњавају, а процене говоре да у Скадру, Фијеру, Враки и у другим местима углавно на северу Албаније живи од 20.000 до 30.000 Срба.

Чотрић каже да је данас у Хрватској око 180.000 Срба, тридесетих година прошлог века било их је око милион, док их је у време СФРЈ било више од 600.000.

"То је најочигледнија чињеница да је над Србима у Хрватској извршено етничко чишћење и прогон", рекао је Чотрић и навео да се преостали Срби у Хрватској данас суочавају са бројним проблемима и жртве су бројних физички и вербални напада.

Срби у БиХ имају статус народа у оба ентитета, и у Републици Српској и у Федерацији БиХ, каже Чотрић и упозорава да је у Федерацији њихов положај готово катастрофалан и да су на том простору пред нестанком.

Како је навео, последњи попис становништва у БиХ показао је да је у Федерацији број Срба пао испод два процента и они су практично на нивоу "статистичке грешке".

Срби су, каже, у Словенији после Словенаца најбројнија етничка заједница, али, иако је Словенија чланица ЕУ, Срби немају статус националне мањине, за разлику од мађарске и италијанске мањине, које по словеначком уставу имају право на представљање у парламенту, право на употребу матерњег језика, право на информисање, и редовно финанисирање.

"То, нажалост, Срби немају, иако Срба у Словенији има више од 50.000, а рецимо број италијанске и мађарске мањине заједно није ни десетак хиљада. И то је својеврсна дискириминација", каже Чотрић.

Срби у Црној Гори "правно нерешани" 

У Црној Гори, каже, има око 200.000 Срба, али њихов статус је потпуно правно и уставно нерешен, иако их је око 30 одсто укупног становништва те државе, постоји проблем њихове мале заступљености у полицији, царини, судству, просвети и другим државним установама, као и проблем са службеном употребом матерњег језика.

"Професори на никшићком факултету остали су без посла зато што су инсистирали на томе да се језик који предају назива српским, а црногорске власти су сматрале да тај језик треба назвати неким другим измишљеним, вештачким именима.

"Свакако да је то створило једну атмосферу несигурности и страха и код професора и студената и свих оних који желе да користе свој матерњи језик", каже Чотрић.

Ипак сматра да постоје могућности и добра воља Београда и Подгорице да крену у решавање проблема Срба у Црној Гори.

"У супротном, сваки следећи попис ће показивати да их је све мање, управо због дискриминације и притисака који се врше на њих", додаје Чотрић.

Побољшан положај Срба у Македонији

Каже да је положај Срба у Македонији, који и иначе није на задовољавајућем нивоу, последњих месеци погоршан, јер Срби немају више своје представнике у власти, а не постоји могућност школовања на српском језику.

Како наводи, према званичним резултатима последњег пописа, који је обављен пре око 20 година, у Македонији живи 50.000 Срба, али се претпоставља да је тај број знатно већи.

Последњих година је урађено нешто на поправљању њиховог статуса, каже Чотрић и наводи да су Срби у Македонији добили право на обележавање свог националног празника, Светог Саве, те наводи да се нада да ће се ипак у разговорима са новом владом Македоније барем повратити некадашња заступљеност Срба у институцијама Македоније.

Каже да је и ове године Управа за сарадњу за дијапсором и Србима у региону, која постоји у оквиру Министарства спољних послова, расписала конкурс за суфинансираје пројеката из области културе, просвете и заштите језика и права Срба у региону али и у дијаспори и да је за то издвојено око 100 милиона динара.

Та средства би, каже, требало да буду и знатно већа и наводи да Хрватска само за потребе Хрвата у БиХ на годишњем нивоу издваја више од 20 милиона евра, а Мађарска за помоћ својим сународницима у суседним земљама око 60 милиона евра.