Љајић о Космету: Опција замрзнутог конфликта апсолутно не одговара Србији

Пре министра Ивице Дачића, са предлогом о начину приступа косовском питању изашао је још један потпредседник Владе, Расим Љајић.

Гостујући у Дневнику РТС-а, Расим Љајић каже да је уверен да би предлог о разграничењу Ругова оберучке прихватио, да је предложен 1995. и 1996. године – да је Милошевић изашао са тим предлогом.

"Ви нудите решење када имате јаку преговарачку позицију, а Србија је тада имала комплетну власт на Косову", каже Љајић.

Уверен је да би маневарски простор Албанаца за одбијање такве понуде био мали. "Наравно, сада су шансе мање, али добро је што имамо што више оваквих идеја пред дијалог о решавању питања на Космету", рекао је Љајић.

Љајић каже да је стање замрзнутог конфликта који многи нуде у Србији против интереса Србије и да је захваљујући тим људима који су остали доле да живе Србија у позицији да легитимно преговара и брани своје државне и националне интересе.

"Све док Срби доле живе – та шанса постоји. Како време одмиче сигурно да ће њихов број бити мањи, јер живе у јако тешким условима а преговарачка позиција биће гора. Према томе, опција замрзнутог конфликта апсолутно не одговара Србији, истиче Љајић.

Каже да је и зато добро што је Вучић изашао са идејом да се убрза решавање питања Космета јер "можемо доћи у стање пузајуће независности за коју Србија ништа неће добити".   

Љајић предлаже нормализацију у три фазе, уз пријем Косова у све међународне организације, изузев Уједињених нација и без признавања од стране Србије, а заузврат бисмо тражили конкретну финансијску корист.

Каже да Србија мора да покаже дозу државног прагматизма – да ако чинимо концесије, за те концесије морамо нешто да добијемо.

Навео је да су то финансијска подршка за развој инфраструктуре, повезивање Косова са централном Србијом, изградња пута Ниш–Приштина–Драч као и други пројекти који су важни са становишта одржавања живота људи на КиМ, посебно Срба и неалбанаца.

"Зашто би чинили уступке на КиМ уколико тапкамо у месту када говоримо о европском путу. Треба да видимо какав ће бити садржај ЗСО на КиМ, манастири, културна баштина, имовина Србије на КиМ – све су то питања која морају да буду на другој страни стола када се преговара о концесијама које Србија чини", рекао је Љајић.

Рекао је да чека почетак дијалога а до тада ће имати комплетан план шта се подразумева под сваком тачком, уз конкретне економске показатеље.

"Ми данас пласирамо робу на Косово дупло више него што извозимо у САД, више него у Словачку, Чешку, Белгију, према томе, морамо да повећамо економску сарадњу. Тешко да можемо да остваримо политички утицај на Косову, а економски можемо јер је потпуно легитиман", закључио је Љајић.