Кубуровићева: Измене устава треба да елиминишу утицај на правосуђе

"Измене устава треба да буду толико квалитетне да добијемо позитивна мишљења Венецијанске комисије, да будемо оцењени као држава која је успоставила независно судство, што је једно од основних начела по којима се цени владавина права", рекла је министарка.

Према речима министарке Кубуровић, предстојеће измене треба да елиминишу утицај извршне и законодавне власти на правосуђе, као и да редефинишу избор и разрешења судија и тужилаца, као и положај Високог савета судства и државног већа тужилаца.

Она је захвалила свим подносиоцима предлога за измене устава, који су своје сугестије доставили до 30. јуна, а у односу на које је данас отворена јавна расправа.

Присуство министра правде и председника скупштинског одбора на седницама Високог савета судства и Државног већа тужилаца цивилни сектор види као политички притисак. Отуда предлог да се у новом Уставу измени та пракса.

"Када погледате рад Државног већа тужилаца види се да постоји притисак извршне власти, на свакој од седница. Мислим да би то донекле дало подршку онима који се на адекватан начин бирају у веће, да не осете ту политизацију", сматра Милан Антонијевић из Комитета правника за људска права.

Начин на који се расправља о највишем правном акту, ипак, није по мери свих актера.

"Формат којем јако пуно учесника разговара и то у одсуству комисије за реформу правосуђа која мора бити ту. Квалитет једног устава одређује и квалитет његовог доношења, не само његова садржина", навела је Драгана Бољевић, председница Друштва судија Србије.

Шефица тима за приступне преговоре Европској унији Тања Мишчевић истакла је да је Акциони план за поглавље 23, које се тича правосуђа, предвидео да до краја ове године треба да се спроведу уставне реформе како бисмо услагласили Устав са принципима независности правосуђа и уставним гаранцијама за тај принцип независности.

Шира измена Устава, како је навела, може али и не мора да се догоди, јер је, како је указала, то ствар политичког договора, политичких актера.

Она је навела да би било добро држати се предвиђеног рока за измене Устава, али да је много важнија њихова суштина и садржина.

"Како је рекла министарка Нела Кубуровић - ми заиста као свој циљ имамо потребу да сами оценимо да у Србији постоји независно правосуђе.То није потреба да нас државе чланице ЕУ или Еврпска комисија или ЕУ на тај начин оцене, већ је то наша унутрашња потреба", поручила је Мишчевић.

Директор Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом Жарко Степановић рекао је да тема данашње расправе представља је један од најважнијих дијалога, с обзиром да се говори о Уставу, документу који је највиши правни акт у Републици Србији.

Због тога је, како је навео, Канцеларија заједно са Министарством правде расписала позив за достављање предлога измена свим заинтересованим актерима, који је трајао од 17. маја до 30. јуна.

У том периоду 16 организација цивилног друштва је доставило 14 предлога, пошто су три организације доставиле један заједнички предлог, навео је Степановић указујући да су поменути предлози на расправи данашњег округлог стола.

"Сви предлози су објављени на сајту Министарству правде и Канцеларије у интегралној верзији јер смо још једном хтели да покажемо да желимо да будемо максимално инклузивни када је у питању овај процес", напоменуо је Степановић.