Јанковићева и Шабић представили извештаје за 2016.

Повереница и повереник извештаје о раду у прошлој години представнили су члановима Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова у Скупштини Србије, а Јанковићева је пренела и резултате истраживања о томе како грађани виде дискриминацију.

Како је навела, грађани као категорије које су посебно угрожене виде припаднике ЛГБТ заједнице, Роме, сиромашне и старије грађани, али она наводи и да упркос томе они најсиромашнији веома ретко пријављују дискриминацију.

Каже и да многи грађани који су учествовали у истраживању тешко препознају дискриминацију и додаје да зато треба порадити на активностима које ће подићи свест грађана о томе.

Добро је, међутим, примећује Јанковићева, што би се више него раније људи обраћали институцији Повереника и више људи исказало је поверење у ту институцију.

У бројкама, Јанковићева је навела да је прошле године у њиховом раду било 1.346 предмета, 626 притужби и 665 препорука, односно мера за остваривање равноправности.

Број притужби је, према њеним речима, приближно исти као и у 2015. години, а чешће се Поверенику обраћају мушкарци (58 одсто), док је жена 42 процента.

Међу најчешћим притужбама за дискриминацију су старосна, по националној припадности, на основу здравственог стања, због брачног и породичног статуса, те на основу верских и политичких убеђења.

Највећи број притужби је у области запошљавања и жене се више жале, а разлози су споро напредовање, премештај због трудничког боловања...

Посланица покрета Доста је Било Татјана Мацура замерила је Јанковићевој што институција на чијем је челу није адекватно реаговала када се ДЈБ жалио да њиховој посланици Љупки Михајловски није обезбеђено место у Скупштини.

Јанковићева се с том примедбом није сложила тврдећи да је Повереник урадио све што је било у његовој надлежности, а то је да проблем у вези с посланицом Михајловски треба да реши Скупштина.

Шабић је, представљајући свој извештај, рекао да је од 32 кривичне пријаве које се односе на питање заштите личних података само у једном случају окривљени проглашен кривим, а да је у 16 случајева дошло до застарелости или су изостале казне.

С друге стране, Шабић је позитивно оценио што све већи број грађана користи инструмент тражења информација од јавних институција.

Приметио је, међутим, да је представницима тих институција и јавних предузећа често потребна едукација о томе колико је важно да пруже информације које су тражене, као и да кажњавање не мора бити примарна опција.