Нови чланови ЕУ – луксузни или "пратећи" вагони композиције?

У Европи је због Брегзита, Трампа, унутрашњих подела и раста национализма упаљено црвено светло за узбуну.

Земље оснивачи очување Европске уније виде у јачем повезивању оних чланица које ће бити у локомотиви политичког и економског напретка.

Остале чланице присутне су у пратећим вагонима. Питање је која ће места таквог воза бити резервисана за нове путнике са Балкана.

Пред обележавање 60 година од потписивања Римског уговора, којим је настала Европска економска заједница, а од ње и Европска унија, лидери држава оснивача ЕЕЗ (Немачка, Француска, Италија и земље Бенелукса) разматрају како и у ком правцу дати јасне смернице за будућност и повратак поверења у кризама начету и нејединством закочену Унију.

"ЕУ није напредовала не само због криза, већ и због тога што земље чланице нису могле да се договоре како те кризе решавати. Сада је идеја да постоји група земља која се слаже по питању начина за решавање проблема, што би довело до напретка. Оне чланице које не желе да се придруже том возу, могу да остану иза и траже другачије договоре", каже за Танјуг дугогодишњи експерт за политику ЕУ и аналитичар Немачког маршаловог фонда у САД Роза Балфур.

Могуће престројавање европског воза свакако ће се одразити на земље Западног Балкана које раде у циљу коначног укрцавања у европску композицију.

У политичким круговима блиским неким чланицама Уније помиње се и могућност привременог или пробног статуса за будуће чланице.

Тим поводом у Центру за европску политку у Бриселу за Танјуг кажу да би свака европска понуда Балкану која представља мање од чланства само негативно утицала на кредибилност ЕУ и већ пољуљану трансформативну моћ који ЕУ има у региону.

Са друге стране, у бриселском седишту Немачког маршаловог фонда за САД оцењују да би функционална "Европа у више брзина" могла да пружи и нове могућности земљама које претендују на чланство у ЕУ.

"То може да омогући појединим земљама да буду део воза, иако то није воз са луксузним, него обичним вагонима. Дакле, могућност је да се те земље прикључе ширем кругу европских држава које деле неке политике, вредности и процесе, али не све. И то може бити лакши пут за неке од земаља које желе чланство. Друге земаља Балкана опет могу бити забринуте због тога што никада неће стићи у кључну групу", објашањава Роза Балфур у разговору за Танјуг.

"Европа на два колосека" или "Европа у две брзине" није нова идеја.

У јеку кризе евра и дужничке кризе поједних чланица ЕУ, немачка канцеларка Ангела Меркел је позвала на "више Европе", не само у монетарном, већ и буџетском и политичком смислу.

Различити нивои интеграција у Европи већ постоје у виду Шенгенског споразума и Еврозоне.

Ново груписање у односу на различите пројекте, према речима Балфур, није претерано инспиративно, али јесте реално и краткорочно може да представља подстицај за излазак из зачараног круга проблема са којим се ЕУ суочава годинама уназад.

"Утицај Брегизита и Трампа упалио је црвено упозорење за Европу. Више нисмо ни на упозоравајућем наранџастом нивоу. Важно је створити систем у коме се јединство може задржати упркос изласку Британије. У супротном, Европа може бити разорена спољним утицајима. Битно је да се таква ситуација препозна и да се дође до одговарајуће политичке декларације", оцењује Балфур.

И док је за неке престројавање Европе већ почело, други сматрају да је у питању још нејасно дефинисана и компликована архитектура за коју је потребно време.

Готово је сигурно, међутим, да земље Балкана, онога тренутка када буду спремне за чланство, неће ући у исту онакву Унију каква је постојала на почетку њихових евроинтеграција.

"Изгледа да је ово тренутак раскршћа и, ако Европа успе да превазиђе тренутну олују и из ње изађе цела, то више неће бити иста Европа. Постојаће ту промене и на боље, али и оне не тако добре", закључује Балфур у интервјуу који је дала Танјугу у Бриселу.