Амбасадор Бугарске Ратко Влајков за РТС: Боље нам је у Европској унији

Да ли вам је боље после 10 година у Европској унији? И Бугарској као држави, али и вама лично, вашим пријатељима?

Наравно да нам је боље, а могу то и да образложим. Када смо почели са реформама 1989. године, када су почеле промене у Бугарској, имали смо огроман распон у животном стандарду и привреди између Бугарске и земаља западне Европе. Тада смо почели 17-годишњи процес реформи, касније и преговора са ЕУ и полако је тај размак бивао све мањи и мањи. Сада, после десет година пуноправног чланства у ЕУ тог распона више нема.

Сада су разлике између нас и других земаља Европске уније мале. Интересантно је да је наш БДП по становнику сада на нивоу од 48 одсто од просека у Европи, што више није драстична разлика каква је некада била. Такође, Бугарска је за ових десет година из различитих фондова повукла осам милијарди евра, пре свега за модернизацију инфраструктуре. Свакодневни живот се променио. На веома позитиван начин.

Имамо много страних инвестиција и стекли смо самопоуздање. Сада смо чланови породице. У реду, на зачељу смо породице, али смо део породице и уживамо подршку те породице. Зато имамо толико инвестиција. И учествујемо у доношењу одлука у Европској унији и уопште смо део Европе.

Када разговарате са пријатељима, да ли они то потврђују, да ли кажу: да, мој живот је данас бољи него пре десет година?

Наравно, мада је мало осетљиво причати о личним пријатељима. Али могу да потврдим да је тако. Такође, истраживања јавног мњења показују да је данас подршка чланству виша него када смо кренули у преговоре.

Нико не жали због чланства у Унији?

Сасвим супротно. Још једна ствар је веома важна. Поверење у европске институције је много веће него у националне институције. То значи да смо задовољни чланством. Осећамо предности.

То није баш пријатно за бугарске институције?

Не, то је порука нашим институцијама и политичарима да морају да промене свој приступ политици и грађанима. Бити у породици значи поштовати правила, али то се не постиже преко ноћи нити за годину дана.

Кад смо код тога, многи су говорили да су Бугарска и Румунија прерано примљене у Унију. Како на то одговарате?

Дозволите ми да се нашалим. Не могу да верујем да такве приче долазе до озбиљних новинара у Србији. Мислио сам да то причају неозбиљни бугарски политичари. Али, озбиљно говорећи, вероватно се сећате да је и 2004. код првог таласа проширења Уније било много оних који су говорили да је то било прерано за тих десет земаља. Слично је било и са Бугарском и Румунијом, али ја са таквим спекулацијама стварно не могу да се сложим.

Ево зашто није било прерано. Најпре, променили смо државу, привреду, законе. Испунили смо све критеријуме Европске уније. Одлука да се Бугарска и Румунија прикључе Унији прихваћена је консензусом свих чланица, дакле сви услови су испуњени.

Нешто друго је овде занимљиво, допустите да прокоментаришем погледе неких бугарских евроскептика. Они често говоре како Бугарска није добила довољно у ових десет година. Одговорио бих једноставно. Ако нисмо добили довољно, то онда није до Европске уније него до нас, до наших политичких одлука. Нисмо наставили реформе истом брзином коју смо имали у преговарачком процесу. Наравно да су неке разлике остале и после пријема, а ми их нисмо превазилазили истом брзином као раније.

Зато нисмо у потпуности искористили предности чланства. Али ту нема места за евроскептицизам, треба да критикујемо сами себе.

Колико је тешко придржавати се заједничке спољне политике Уније? Свака земља има своје посебне интересе, па и Бугарска има другачије односе са Русијом него неке друге чланице Уније. Како се са тиме носите?

Најпре да нагласим да је заједничка спољна и безбедносна политика један од стубова Европске уније. Бугарска је постала део те заједничке спољне и безбедносне политике још од када смо кренули у преговоре о чланству. Ми учествујемо у доношењу одлука. Доприносимо са своје позиције заједничким одлукама и важно је да подвучемо да је потребна изузетна вештина, пилотско мајсторство, да бисте у таквом процесу сачували сопствене интересе.

Могу да кажем да је наш новоизабрани председник управо војни пилот и његова прва посета иностранству била је посета Бриселу. Током разговора са руководствима Уније и НАТО-а потврдио је да ћемо се понашати партнерски. Да будем конкретнији, бугарски народ је пре двадесет година направио стратешки избор и определио се за Европску унију и НАТО. И тај избор није против Русије, Кине, Јапана или САД, то је опредељење за Европску унију.

Како видите односе Србије и Бугарске?

Рекао бих да су односи данас веома добри, нарочито ако упоредимо са онима од пре пар година или од пре десет година. Сада нам је важно да имамо заједничке интересе и конкретне пројекте. Прво желим да поменем интерконектор. Наравно, говорим о интерконектору на регионалном гасоводу између Србије и Бугарске, то је нешто веома ново и врло актуелно, меморандум о разумевању је потписан 19. јануара, дакле пре неколико дана.

Потписали су га министри енергетике наших земаља и то је веома важно јер имамо правну основу за даље кораке. Бугарска је већ определила 45 милиона евра за овај пројекат и надамо се да ће у 2017. и Србија добити новац из ИПА фондова за овај пројекат. Битно је и да су већ започети технички послови на пројекту.

Мислите ли да ће проћи боље него Јужни ток?

Не могу да их поредим јер се ради о другачијим интересима, ово је пројекат између Србије и Бугарске, важан је за обе земље, за регион и сигуран сам да ће се остварити. Наравно, тај пројекат је повезан са другим инфраструктурним пројектима између наших земаља.

Још једна велика ствар брине цео регион, то је мигрантска криза. То је велико питање. Мигранти долазе у Србију преко Бугарске и Македоније. Како се ви носите са тим проблемом?

То је најосетљивије питање за европске политичаре у последње две или три године. Могу да вас уверим, као и све гледаоце, да је Бугарска од почетка кризе имала врло јасну позицију. Најпре смо се залагали за обезбеђивање спољних граница Европске уније. Без обзира на то што ми нисмо још у шенгенској зони, понашамо се као да јесмо.

Ми смо били за заједнички приступ целе Уније и за то да се проблем решава на самом извору, дакле у Сирији. Знате да су руту почели да користе не толико избеглице колико мигранти. То је проблем целе Европе и мислим да у последњих годину дана и сама Европска унија разуме колико је тај проблем важан. Бугарско-српски односи када је то у питању одлични су.

Имамо перфектну сарадњу између наших министарстава унутрашњих послова и
граничних полиција и имамо веома добре споразуме. Ево и неких бројки, споразум о реадмисији између Бугарске и Србије добро је функционисао од почетка 2016.

Враћено је 55 особа, а брза реадмисија је примењена у 208 случајева. А што је нарочито важно за мене, ово је сарадња специјалних институција у Бугарској и Србији које се боре против организованог криминала, а у овом случају против организованог кријумчарења људи са обе стране границе. Тако да овај проблем одлично разумемо.

Ови мигранти најпре долазе у Бугарску, па онда у Србију. Сада предузимамо такве кораке да је апсолутно сигурно да је граница са наше стране добро заштићена. Са своје стране Србија добија доста помоћи од Европске уније, новац, опрему, полицајце, тако да је ова граница веома сигурна. Највећи проблем за Унију није граница Бугарске и Србије. Највећи проблем су спољне границе. Ту треба зауставити овај процес. Када би се то урадило ефикасно, боље би било и Бугарској и Србији, Грчкој, Македонији. Али кључ је у тим спољним границама.

Да ли то говорите гласно и у Бриселу?

Наравно. И хвала вам на том питању. Као што сам већ рекао, од самог почетка ове кризе премијери, министри спољних и унутрашњих послова Бугарске су постављали то питање у Бриселу. Полако али сигурно стигли смо до овог заједничког приступа. А ми, Бугари, допринели смо том озбиљнијем и одговорнијем приступу Уније. Србија добија поменуту помоћ захваљујући нашим напорима у Бриселу да објаснимо колико је то питање важно.

Кад смо код тог обраћања пажње, како видите српске евроинтеграције и како Бугарска у томе помаже, ако помаже?

Мислим да су Срби народ са вековном историјом и да сво то време у својим срцима чувају тај европски дух. Захваљујући томе, сигуран сам да ће српски народ умети да направи прави избор. Мислим да можемо направити добру сарадњу са Србијом. Бугарска активно подржава евроинтеграције Србије. Дајемо техничку помоћ, размењујемо знање.

Знате, ми смо били у вашој ситуацији пре доста времена, знамо колико су реформе тешке и зато желимо да помогнемо људима у Србији, политичком руководству, нарочито на техничком нивоу. Не да вам откривамо топлу воду већ да не правите грешке које смо ми правили. Зато смо веома активни у томе.

Помажемо и у контроли критеријума за чланство како би све било много јасније, врло сарађујемо на томе. У првој половини следеће године Бугарска преузима председавање Унији, а то ће бити кључни период преговарања Србије са Европском унијом. Ми то одлично знамо као и наши српски пријатељи. И већ смо почели заједнички да се припремамо за то. То ће бити кључни период и очекујемо да ваша влада до 1. јануара следеће године настави интензивне реформе, уз подршку народа, и да ће резултати бити видљиви. И сигуран сам да ће европски пројекат бити успешан само ако земље Западног Балкана буду све више и више интегрисане.

Једно од питања у преговорима ће свакако бити и положај бугарске мањине у Србији. Имате ли ту приговора, шта о томе мислите?

Питање бугарске мањине у Србији је традиционално веома осетљиво. И за нас у Бугарској и за Бугаре овде. Дозволите ми неколико коментара јер је нама ово веома важно питање. Прво – и Бугарска и Србија дугују бугарској мањини у Србију. Не говорим о садашњем времену. Говорим о деценијама уназад. Права мањине нису била гарантована деценијама уназад.

Сада је потпуно другачије и ово је практично нова ситуација за нашу и друге мањине у Србији. Самим тим је то новост и у нашим односима. Важно је да имамо заједничке напоре у остваривању мањинских права. Бугарска очекује да тим поводом прогрес буде видљив и стабилан. Последњих месеци и година имамо врло позитивне знаке. Сигуран сам да су евроинтеграције Србије и преговарачки процес допринели томе.

Сада је приступ другачији и ми смо оптимисти. Ево неких примера. Рецимо, приликом првог сусрета са првим потпредседником Владе и министром спољних послова Ивицом Дачићем добио сам од њега осам нових уџбеника за ђаке на бугарском.

Претходни уџбеници су били из 1984/85, дакле стари 32 године. И сада имамо ове. То је видљив напредак. Ивица Дачић ме је уверио, а ја му верујем јер је озбиљан политичар, да ће до краја ове школске године тај проблем бити потпуно решен.

Потписан је анекс између представника мањине и министра просвете Шарчевића за остатак књига и ја сам ту оптимиста. Још једна ствар. Ми не тражимо посебна права за своју мањину овде. Ми желимо иста права каква имају и други грађани и мањине.

У образовању, религији, култури, информисању на свом језику. Зато сам оптимиста. И ако вас занима шта је остало, а важно је да би се наставило са овим европским приступом, не само за нас већ и за друге заинтересоване мањине, то је да се финансирају медији на језицима мањина. Такви планови постоје у Србији. То би заиста било важно, показало би тај позитивни приступ. Приметна је промена у односу од пре неколико деценија и данас, и то је тај европским приступ.

Има ли видљивих промена у броју људи, туриста, који путују из Бугарске у Србију и обрнуто?

Да. Имам овде негде бројке и биће интересантно. Прошле године је 375.000 туриста из Србије посетило Бугарску и још занимљивије је то што је Србија на 7. месту када говоримо из којих земаља туристи долазе у Бугарску. И када гледамо 2015. и 2016, примећујемо раст од oсам одсто.

И тренд је веома позитиван. У супротном смеру Србију је посетило 405.000 туриста из Бугарске и Србија је на 4. месту као омиљена дестинација за бугарске туристе после Турске, Грчке и Румунуије. Србија је четврта.

Интересантно је да су викендом сва места близу границе, а понекад и Ниш и Београд, пуни туриста из Бугарске. Ми заиста волимо да дођемо овде и то не кажем само као амбасадор јер сам овде био и као туриста. Ми заиста високо ценимо квалитет, могућност да се разумемо тако лако, менталитети су нам слични, то је природна веза између нас. Сигуран сам да је боље да се угледамо на то, радије него на историју од пре сто година.

За кога у Србији да навијамо у тенису када не игра Новак Ђоковић?

Када не игра Новак, за Гришу. За Григора Димитрова. Али морам вам рећи да Новак у Бугарској има бројне навијаче.

То значи да и Димитров може да очекује много навијача у Србији?

После Новака, будућност је у Гриши, надам се да ће га људи у Србији препознати као будућност овог региона, као једног од нас. Прошле године, током Олимпијских игара у Бразилу, неке утакмице српске репрезентације су преношене у Бугарској и сви смо навијали за вас, и коментатор и гледаоци. Исто је и са Новаком. Само када не игра са Гришом.