Амандмани посланика ЕП – подршка отварању поглавља са Србијом

На текст известиоца ЕП за Србију Дејвида Макалистера ове године поднето је 103 амандмана више него што је то био случај са "са рекордних" 222 амандмана поднетих на прошлогодишњи извештај о напретку Србије на путу ка чланству у ЕУ.

Овога пута највећи број интервенција посланици Спољноплитичког одбора Европског параламента уложили су на делове извештаја који се односе на нормализацију односа Београда и Приштине, стању у области правосуђа, медија и борбе против корупције у Србији, као и на односе Србије са Русијом.

Велики број посланика ЕП кроз своје амандмане, у које је Танјуг имао увид, позива ЕУ да отвори поглавље 26 у преговорима са Србијом као и "остала технички спремна поглавља''.

Наглашава се чињеница да напредак у преговорима Србије са ЕУ у великој мери зависи од напретка у поглавиљима које се односе на владавину права и нормализацију односа са Косовом.

Европски парламентарци овога пута појачано инсистирају на ефикасној примени договореног у дијалогу Београда и Приштине, а на првом месту траже што брже формирање Заједнице српских општина.

Када су у питању унутрашње реформе у Србији, европски парламентарци најавише пажње су посветили инсистирању на независном правосуђу, борби против корупције, транспарентном финасирању политичких странака и изборних кампања.

У око 20 амандмана говори се о неопходности гарантовања независности медија, слободе изражавања и заштити новинара у Србији.

Од власти у земљи тражи се да омогуће несметано функционисање и пруже пуну подршку раду независних тела у земљи.

Представници Спољнополитичког комитета ЕП кроз своје амадмане похвалили су Србију за опхођење према мигрантима.

Потпредседница ЕП Улрике Луначек каже да је Србија урадила "више за мигранте него многе земље чланице ЕУ".

Луначек је указала и на "нехумане услове" у којима се тренутно многи мигранти налазе на територији Србије и позвала Европску комисију да помогне у решавању тог проблема.

Као и прошле године, велики број амандмана европских посланика говори о неопходности усклађивања спољне и безбедносне политике Србије са ЕУ, у првом реду када је реч о односима са Русијом.

Као што се и очекивало, посланици ЕП из редова хрватских представника у својим амандманима највише су инсистирали да у текст будуће резолуције о Србији уђу захтеви који се односе на примену закона о заштити права мањина, али и укидање одредби српског закона о јурисдикцији за процесуирање ратних злочина почињених на територији бивше Југославије.

Својим амандманом хрватска представница у ЕП Ружа Томашић позива Србију да "Хрватској достави податке о несталима и врати отето културно благо".

Истовремно, хрватски посланици предлажу да у текст резолуције о Србији уђе и део који говори о неопходности "решавања билатералних питања што раније у приступном процесу, а у складу са преговарачким оквиром".

Међу осталим темама којима су се парламентарци бавили у својим амандманима на нацрт извештаја о Србији нашле су се и оцене "назадовања" у сарањи Србије са Трибуналом у Хагу, али и коментари на последња дешавања око заустављања воза који је из Београда кренуо ка Косовској Митровици и хапшење бившег премијера Косова и једног од вођа ОВК Рамуша Хардинаја по српској оптужници.

Током наредних месец дана унутар ЕП усаглашаваће се поднети амандмани са текстом извештаја Дејвида Макалистера.

Спољнополитички одбор Европског парламента требало би 27. фебруара да гласа о компромисном тексту који би требало да буде изгласан у форми Резолуције о Србији на пленарном заседању Европском парламента у марту у Стразбуру.

Резолуције ЕП су правно необавезујући документи који имају одређену политичку тежину, јер шаљу политичку поруку и препоруку ЕУ.