Повећан број амандмана на нацрт извештаја о Србији

Рок за подношšење амандмана на текст известиоца за Србију Дејвида Макалистера истекао је 18. јануара, а број поднетих амандмана премашšио је 222 амандмана поднетих на проšшлогодишšњи нацрт извешšтаја о Србији.

У дипломатским изворима у Бриселу наглаšшавају да је због последњих деšшавања око заустављања воза који је из Београда кренуо за Косовску Митровицу, али и хапшšења Рамуšша Харадинаја у Француској по српској потерници, Србија била често присутна у западним медијима, што се одразило и на повећани број амандмана европских посланика.

Један од амандмана које су потписали хрватски посланици у Спољнополитичком одбору, заједно са потпредседницом ЕП и известиоцем за Косово Урлике Луначек односи се управо на српски Закон о организацији и надлеžжности дрžжавних органа у поступку за ратне злочине, на основу кога је, како се наводи у тексту амандмана, Србија базирала међународну потерницу за бивšшим премијером Косова Рамуšшом Харадинајем.

"Србија примењује произвољну конструкцију, непознату у теорији и пракси упоредног међународног кривичног права, која у својој сушšтини не одговара на принципу универзалне надлеžжности, нити било којем другом познатом принципу територијалног важžења кривичног законодавства. У том смислу, позива се Европска комисија и држžаве чланице да уложžе додатне напоре у реšшавању овог проблема у процесу преговора ЕУ и Србије, нарочито у оквиру поглавља 23"”, наводи се у амандману хрватских посланика и Урлике Луначек.

У кабинету известиоца за Србију Дејвида Макалистера каžжу да ће се током фебруара радити на усаглашšавању амандмана и постојећег текста, односно компромисним реšшењима за текст извешšтаја.

Спољнополитички одбор Европског парламента требало би 27. фебруара да гласа о компромисном тексту који би требало да буде изгласан у форми Резолуције о Србији на пленарном заседању Европском парламента у марту у Стразбуру.