Шарчевић: Нико нема права да спречава да се крећемо брже

Шарчевић је, након потписивања Меморандума о сарадњи у области издавања уџбеника на језику и писму националне мањине, на питање новинара "има ли новог гласа из Брисела", рекао да ако постоји технички проблем, он се технички треба и решавати, а суштинских проблема, каже, нема и то се показало и данашњим потписивањем анекса.

"Сва мањинска питања везана за проблем мањина су из поглавља 23, а уџбеник је нешто што спаја та два поглавља", рекао је министар.

Шарчевић је нагласио да усаглашавамо наше прописе да буду ближи европским, како би реформе брже текле.

"Ако ми кажемо да је нама стало до квалитетног образовања свих грађана у Србији, укључујући и мањине, онда је цивилизацијско питање да нико нема право да то поглавље 26 држи и спречава да се ми крећемо брже. Ми ту само усаглашавамо наше прописе да буду ближи европским и да би наше реформе текле брже", закључио је Шарчевић.

Ресорно министарство је потписало анексе меморандума са представницима бугарског, бошњачког, хрватског, румунског, русинског и мађарског националног савета националне мањине, а са националним саветом албанске мањине, биће потписан анекс са истим условима, али када почне реализација Меморандума.

Према анексима Меморандума, који су данас потписани, предвиђено је обезбеђивање 84 додатних наслова од чега 25 на босанском језику, 12 на бугарском, 18 на хрватском, три на мађарском, пет на румунском, пет на русинском и 16 на словачком.

Сам Меморандум је потписан 24. марта ове године у циљу потпуне имплементације Акционог плана за преговарачко поглавље 23.

Меморандум је дефинисао припрему и штампу уџбеника за основну школу на језику националних мањина, а за ту активност је из буџета издвојено 134 милиона динара.

Меморандумом који је потписан у марту, дефинисано је да ће национални савети за сваку наредну годину доставити листу приоритетних уџбеника за наредну школску годину.

Шарчевић је том приликом изјавио да је ово још један од примера добре сарадње са представницима националних мaњина. Завод за уџбенике је, према његовим речима спреман и они имају довољно ресурса.

Како је објаснио, Србија не може донети уџбеник из матерњег језика за неку националну мањину, већ само "обавља техничку страну", а Завод је спреман за то, тачније, спреман је за штампање.

"Нигде не постоји кочница у свему овоме и ово је само један облик сарадње", поручио је.

Председник комисије за образовање, координације Националних већа Националних мањина у Србији, Есад Џуџо је рекао да се данашњим потписивањем анекса о недостајућим уџбеницима са министарством и Заводом заокружило питање недостајућих удзбеника у настави на језицима националних мањина.

"То је велики корак, нарочито за припаднике националних мањина", поручио је и оценио да је остваривање права националних мањина додатни имплус европском путу Србије.

Меморандумом из марта је предвиђено, не рачунајући уџбенике на албанском, штампање 57 наслова, од чега је до сада одштампано 24, а 33 је у процесу одобравања након којег ће ући у прецедуру штампања.