Проширење ЕУ у фокусу и током председавања Малте

ЕУ ће идуће године бити суочена са бројним изазовима, али процес проширења остаје у фокусу и током председавања Малте, земље која ће Унији пружити посебну подршку на европском путу, наглашено је на конференцији "Од словачког до малтешког председавања Савету - предавање штафете и проширење у доба неизвесности".

Шефица преговарачког тима Србије Тања Мишчевић је, на дискусији у "ЕУ инфоцентру", казала да се приоритети Малте за председавање ЕУ слажу са циљевима Србије и региона на путу ка ЕУ.

Навела је да су, када је реч о миграцији и азилу, неке земље региона посебно Македонија и Србија показале не само да су партнери у решавању кризе дуж балканске руте, већ и да су део решења и да се понашају на европски начин.

Мишчевићева је истакла да Србију занима да креира заједничку европску политику у области миграције и азила, те да смо посебно заинтересовани да учествујемо у споразумима о реадмисији са трећим земљама.

Када је реч о безбедности, Мишчевићева је рекла да европска безбедност не може бити комплетна без Западног Балкана.

Указала је да је заокруживање јединственог тржишта, још један приоритет Малте, у интересу Србије, јер жели да буде конкурентна и део тога.

Нагласила је да ЕУ не би требало да заустави процес проширења, пати од умора, већ да треба да се оствари кроз садржај који ми можемо да понудимо државама чланице и докажемо да смо испунили обавезе.

Према њеним речима, следећа година бити изазовна у различитим областима, а циљ Србије је да отвори даља поглавља.

"Са Словачком смо мудро планирали отварање четири поглавља, желели да затворимо два, али смо закључили једно. Мислим да ћемо поглавље 26 затворити почетком 2017", навела је Мишчевићева.

Говорећи о намерама за отварање даљих поглавља поменула је поглавље 20 о индустријској политици и предузетништву, 7 о праву интелектуалне својине, 29 о царинској унији, 33 о буџетским питањима, као и, посебно везано за Малту, 13 о рибарству.

Тимови Србије, према њеним речима, раде вредно на омогућавању отварања нових поглавља, додајући да пуно очекујемо од Малте, а да је циљ да Србија ради на испуњењу потребних критеријума.

Према њеним речима, веома је важно да наставимо спровођење обавезе из акционог плана 23 и 24.

Упитана за предстојеће изборе у Србији, напоменула је да сваки изборни период, у свакој земљи, зауставља законодавни процес, јер се парламент и политичари баве изборима.

"Али као што је то било приликом прошлих избора, ми ћемо преуредити програм законодавних активности. Имаће посланици пред собом велики број закона", најавила је Мишчевићева.

Као изазов је навела како обезбедити доказе за напредак, те и да се грађанима што боље комуницира како би знали шта се ради на путу ка чланству у ЕУ.

Амбасадорка Словачке у Србији, земље која до краја године председава ЕУ, Дагмар Репчекова, оценила је да је званична Братислава пуно тога постигла у протеклих шест месеци, те да је била посебно успешна по питању проширења и добросуседских односа.

"Жао ми је што нисмо успели да отворимо поглавље 16, али се та прича наставља под малтешким председавањем. Надам се да ће оно бити ускоро отворено", нагласила је Репчекова.

Репчекова је рекла да би волела да њена земља, која сада има разумевање за процес реформи у Србији, билатерално настави да сарађује са Београдом у области приближавања ЕУ, те најавила да је Вишеградска група спремна да подели своја искуства.

Представник Малте у Савету ЕУ Фабијан Псаила подсетио је да та земља, по први пут од приступања 2004. године, преузима улогу председавајућег Унијом, и да не потцењује овај изазов.

Рекао је да је Брегзит важан изазов са којим ће се суочити Малта, али да је најважније да се ЕУ приближи грађанима.

Такође је подвукао да Малта намерава да настави дискусију о будућности ЕУ, започету у Братислави, да је та земља уверена, иако је најмања држава у ЕУ, да може да оствари своју сврху и одради одличан посао за партнере у Унији.

Што се приоритета тиче Псаила је рекао да се ради о питањима са којима се грађани суочавају свакодневно.

Тако је један од приоритета политика миграције и азила, где Малта, као земља има велико искуство.

Према његовим речима, неопходно је спровести реформу заједничког система за азил, као и заштита спољних граница.

Када је реч о безбедности, каже да су терористички напади показали колико је значајно то питање и колико треба радити на повећању сигурности грађана.

Даљи приоритет је суседство, питање, које је директно повезано са просперитетом и безбедности.

Такође међу приоритетима је и комплетирање заједничког тржишта, једне од највеће предности Уније.

Као специфични приоритет Малта је, према речима Псаиле, ставила и одрживост мора, односно политике превоза терета морским путем.

Говорећи о процесу проширења Псаила је рекао да Малта препознаје јасну улогу држава региона и да подржава ширење.

Проширење је остаје на агенди, поручио је Псаила, додајући да ће председавање Малте бити посвећено проширењу, уз прагматичан приступ са жељом да се стави акценат на квалитет, а не квантитет.

Србија ће, према његовим речима, добити посебну пажњу напорима Малте у процесу проширења и биће у њеном фокусу.

"Ова година је била од кључне важности за Србију и захваљујући напорима Холандије и Словачке отворена су прва поглавља. Сада је на Србији да процес реформи настави и да се конкретно фокусира на делотворну примену разних области заједничких европских тековина. Темпо приближавања зависи од Србије и њене позиције да погура поглавља која нису отворена", истакао је Псаила.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Давенпорт истакао је да је у овој години било значајних достигнућа, подсетивши да је Србија отворила четири и затворила једно поглавље у пристуним преговорима са ЕУ.

Давенпорт је нагласио да је ЕУ у добу са пуно изазова, указујући на терористичке нападе.

"У мислима смо са породицама жртава јучерашњег ужасног напада у Берлину, али и нападима на другим местима. Мислим да је 2016. била година превеликог броја напада", додао је Давенпорт.

Према његовим речима, у наредом периоду су три области веома важне, економско управљање, владавина права и регорма јавне управе.

Велика област у процесу проширења, како је додао, су области пољопривреде и животне средине.

"Ми видимо Србију као чланицу ЕУ", подвукао је Давенпорт, а говорећи о значају Берлинског процеса, рекао је да је жеља Уније да Србија буде део енергетске уније и саобраћајне мреже, за шта је тај процес мотор за подстицање улагања.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 01. новембар 2024.
15° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи