Ђуровићева: Спречен меморандум о учешћу делегације КиМ у Стразбуру

Ђуровићева је навела да српска делегација није била консултована о том меморандуму који је стављен на дневни ред бироа ПС СЕ прошлог петка.

Додала је да је након увида у тај текст, српска делегација упутила писмо председнику ПС СЕ Педру Аграмунту са нашом аргументацијом тражећи да се тај предлог као правно неутемељен скине са бироа и да се не дозволи дискусија и расправа о њему.

Потом је, каже, председнички колегујум на предлог Аграмунта једногласно одлучио да се тај предлог скине са дневног реда бироа у четвртак.

„Међутим, ситуација се додатно драматизовала у петак ујутро када су представници Албаније, Велике Британије и Данске тражили да се предлог поново уврсти у дневни ред и да се о њему гласа. С обзиром да су инсистирали на гласању о том предлогу до гласања је на крају дошло са 15 према пет у нашу корист“, каже Ђуровићева.

Иако је, наводи, ово још један велики успех остварен великим напорима, нажалост борба за наше националне интересе у ПС СЕ овим није готова. 

Аграмунт је обавезан том одлуком да у наредном периоду омогући неку врсту дијалога између две делегације (Београда и Приштине) у намери да се проба доћи до неког компромисног решења“, рекла је Ђуровићева.

Подсетила је на статусно неутралну позицију коју СЕ има према једнострано проглашеној независности КиМ, Резолуцију УН 12 44 и резолуцију коју је ПС СЕ усвојила 28. јанура ове године у пленуму, те нагласила да представници Приштине нису аплицирали за чланство у СЕ иако смо имали више пута прилику да слушамо да ће то ускоро да се деси.

„Претпостављам да је разлог томе мањак подршке коју имају за један такав крупан корак.

Такође, они нису аплицирали за добијање ниједног од статуса који су предвиђени Пословником о раду“, каже Ђуровићева.

Према њеним речима, српска делегација у Савету Европе се још од почетка ове године суочава са константним намерама и покушајима да се представницима парламента КиМ омогуће нека додатна права која им не припадају ни по једном важећем документу Савета Европе.

Поред статуса земаља чланица, како је навела, постоје још три статуса - партнери за демократију, специјални гости и посматрачи, а за добијање сваког од ових статуса предвиђена је јасна процедура са условима које заинтересована страна мора да испуна.

„Они нису аплицирали ни за један од статуса који предвиђа Пословник о раду али нажалост постоје они посланици који подржавају неку врсту идеје да им се омогуће права без икаквих обавеза“, рекла је Ђуровићева.