Одбор за финансије усвојио Предлог буџета за 2017. годину

Министар Вујовић је рекао да би даља штедња деловала рестриктивно на привредни раст.

Рекао је да су постигнути резултати бољи од очекиваних.

"Не значи да смо изашли из свих проблема, већ да смо остварили више него што смо планирали. Улазимо у зону у којој можемо с много више извесности да гледамо у будућност", рекао је Вујовић.

Вујовић је поновио да су планирани приходи у буџету за наредну годину 1092,9 милијарди динара, да је мањак у државној каси 69,1 милијарду, али да су чак 43,5 милијарди од тог дефицита зајмови које ће држава вратити у име неких државних предузећа, попут "Петрохемије", РТБ "Бор", и осталих.

Када се то одбије, долази се до рекордно малог фискалног дефицита од 0,6 одсто.

Према његовим речима, Србија се налази на добром путу да дође до одрживог нивоа јавног дуга и додао да нико није очекивао привредни раст од три одсто.

Вујовић је поновио и да се ове године очекује привредни раст од 2,7 до 2,8 одсто.

Најавио је и наставак борбе против сиве економије, посебно указавши на спречевање шверца цигарета и сирове кафе.

Опозиција тражила одлагање скупштинске расправе

Министар је, на критике опозиције да Влада није у законском року послала у Скупштину Србије предлог буџета, рекао да то није било могуће због аранжмана са ММФ-ом, али да ће се рокови поштовати наредне године.

"Испоставља се, то је парадокс, да смо радили на основу полугодишњег резултата имали бисмо мање простора него што имамо после три квартала. То је када имате успех, онда је боље да сачекате. Цена тога су ови рокови", рекао је Вујовић.

Истакао је да после три квартала и новембра, још увек постоји суфицит буџета и уравнотежени општи буџет опште државе.

"То нам нико не би поверовао после шест месеци. Нико нам не би поверовао стопу раста од три посто, 1,6 посто дефлатор", нагласио је министар и напоменуо да је овај пут кашњење добро, јер је остварена стопа раста не од 1,2, која је била пре годину дана пројектована за ову годину, него од 2,7, а можда ће бити и 2,8 одсто.

Шеф посланичке групе Покрета Доста је било Саша Радуловић затражио је на почетку седнице одбора да се Предлог закона о буџету врати на дораду како би се исправиле грешке.

Додао је да Влада Србије касни са усвајањем буџета, јер закон предвиђа да је до 1. новембра морала да упути предлог Скупштини.

Радуловић је истакао да је Предлог буџета на 1.300 страна достављен посланицима 48 сати пре седнице, што је тактика смишљена да се опозиција онемогући да поднесе амандмане на тај законски предлог.

Посланик СРС-а Милорад Мирчић затражио је одлагање седнице на којој ће се расправљати о буџету, јер парламент нема ни извештај о завршном рачуну за 2015. годину.

Члан Одбора из Демократске странке Горан Ћирић питао је на који ће начин Влада Србије помоћи раст привреде, а указао је и да би требало прецизно дефинисати буџетско јачање институција значајних за наставак европског пута Србије.

Чланови одбора из ПУПС-а, Социјалдемократске странке Србије и Социјалистичке партије Србије најавили су подршку државном буџету за наредну годину.

Посланик СПС-а Душан Бајатовић је рекао да у садашњим привредним условима "тешко да можемо да имамо бољи буџет, а поздравио је то што, како је рекао, Србија сама враћа дугове, без подршке међународних инвестиција.

Фискални савет о предлогу буџета

И представници Фискалног савета поздравили су напоре Владе да, не само побегнемо са ивице кризе у којој смо се налазили пре две године, већ да на дужи рок ускладимо своје потребе за приходима.

Они, међутим, упозоравају, да треба водити рачуна о јавним предузећима чије дугове враћамо кроз буџет за наредну годину јер они имају дуговања и према ЕПС-у и "Србијагасу" и да би се у наредним годинама та дуговања могла наћи на терету грађана, односно на рачуну буџета, за, на пример, 2019. годину.

Због тога упозоравају да треба водити рачуна и смањивати буџетски дефицит како би он за две године дошао на 0,5 посто у целини.

Председник Фискалног савета Павле Петровић је на седници Одбора упозорио на недостатак транспарентности у Предлогу буџета за наредну годину, у делу који се односи на субвенције за стране инвеститоре, као и за гаранције.

Петровић је рекао да је у Предлогу државног буџета наведено да постоји листа инвеститора и укупан износ, али да није прецизирано које ће своте новца добити свако појединачно.

Петровић је додао да је недостатак транспарентности присутан и у делу државних гаранција за враћање дугова.

Рекао је да је у Предлогу буџета предвиђено смањење јавног дуга и додао да је то пресудно за оздрављење јавних финансија.

Упркос томе, како је рекао, и у 2017. је и даље висок ниво јавног дуга, што представља опасност да у случају спољашњег шока поново дође до кризе и повећања дефицита и јавног дуга.

Одбор је усвојио амандман којим Скупштина Србија остаје без увећања сопственог буџета за наредну годину од 400 милиона динара, односно износа намењеног за уређење зграде, путовања посланика, изборне активности и разне друге области.

Одбор за рад подржао измене предлога закона због повећања пензија

Раније данас, скупштински Одбор за рад, социјална питања и смањење сиромаштва је у начелу подржао измене Предлога закона о допуни Закона о привременом уређивању начина исплате пензија.

До техничких измена тог правног акта дошло је због очекиваног повећења пензија од 1,5 одсто у јануару идуће године, речено је на седници Одбора.

Указано је и да би без измена одредби тог закона повећење пензија у пракси износило од 1,17 до 1,44 одсто, у зависности од процента за који се смањују.

Предлогом закона о буџету за 2016. годину предвиђени су приходи од 1.092,9 милијарди динара (у 2016. приходи су били планирани на 997,4 милијарде), а расходи од 1.162 милијарде динара (у 2016. години 1.119 милијарди), тако да ће дефицит износити 69,1 милијарду динара (121,8 милијарди у 2016).

Влада Србије по усвајању Предлога буџета саопштила је да је буџетски дефицит од 1,7 одсто бруто домаћег производа "најнижи предвиђени дефицит у историји државе Србије".

Расходи за укупне капиталне инвестиције у 2017. години на нивоу опште државе износе 147 милијарди динара, што је 3,3 одсто БДП-а. Буџет је пројектован на процени да ће раст БДП бити три одсто, а у 2018. години 3,5 одсто.

Пројектована инфлација у 2017. години биће 2,4 одсто.

Седница Скупштине Србије заказана је за 15 часова.