Мартиновић на челу Административног одбора

Седницом Одбора је за административно-буџетска и мандатно-имунитетска питања до избора председника водио је најстарији члан тог одбора Мома Чолаковић (ПУПС), који је рекао да не треба посебно говорити о раду Мартиновића, те га предложио у складу са, како је рекао, договором, досадашњом праксом и квалитетом кандидата.

Посланици СРС И Д ЈБ рекли су да никаквог договора око избора председника тог скупштинског тела није било, те да је некадашња пракса била да то место припадне опозицији, на шта је Чолаковић рекао да се о томе разговарало на консултацијама код председнице Скупштине Србије Маје Гојковић, а да је од 2008. године пракса да тај одбор води најјача странка.

Мартиновић је рекао да је СНС показала спремност на договор, да је, поред осталог, уважила заједнички предлог ДС и ДЈБ да имају по једно потпредседничко место, од чега је касније ДЈБ несхватљиво одустала, а да је уважена сугестија СРС да се обједињено гласа о свим кандидатима за потпредседничка места у парламенту.

"Договора у овој Скупштини има и договора ће бити. Имали смо такође разговоре које је по овлашћењу председнице водио потпредседник Верољуб Арсић око представника у радним телима и видели сте да су данас све посланичке групе подржале предлог", рекао је Мартиновић, додајући да свака посланичка група има онолико места у одборима колико има посланика.

Додао је да не стоји незаводољство посланика опозиције распоредом и вођењем одбора, наводећи да су сви одбори у парламенту важни.

Избором Ђорђа Комленског, из посланичког клуба Покрет социјалиста-Народна сељачка странка -Уједињена сељачка странка, за председника Одбора за уставна питања и законодавство конституисан и тај скупштински одбор.

За његовог заменика је изабрана Гордана Чомић из ДС-а.

Комленски је најавио да ће убрзо уследити прва седница тог скупштинског тела.

Скупштински Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу и убудуће ће водити Петар Петровић из Јединствене Србије, одлучено је на седници тог тела.

Петровић је и у претходном сазиву републичког парламента председавао тим одбором.

Конституисање та три одбора било је неопходно да би се створили услови за усвајање закона и избор владе. 

Различити ставови о избору чланова одбора

Након избора чланова и заменика чланова скупштинских одбора, поједини представници опозиције нису у потпуности задовољни односом снага у њима, а шеф напредњака у скупштини Александар Мартиновић истиче да је свака посланичка група заступљена сходно броју мандата, те да ту нема ничег спорног.

Како је Александар Мартиновић рекао новинарима у парламенту, Пословник је спроведен до краја када је реч о одборима, о чему, додао је, говори и чињеница да су готово сви посланици гласали за предлог.

"Предлог је сачињен на основу предлога који је доставила свака посланичка група, ту нема ништа спорно", рекао је Мартиновић.

Поновио је и да је до сада била пракса да се персонална решења не коментаришу, те да је данас та пракса "мало промењена", али да ипак ништа није бацило сенку на избор чланова одбора.

Упитан за критике из опозиције да би њихови представници требало да воде поједне одборе, Мартиновић је рекао да скупштинска већина има и већину председника 

одбора.

"Листа Александар Вучић је победник на изборима, СНС са коалиционим партнерима има апсолутну већину. Није спорно да опозицији припадне функција у неком одбору, али не у већини одбора, јер бисмо тиме анулирали изборну вољу грађана", рекао је Мартиновић и додао да за њега нема важних и мање важних одбора.

Додао је да је СНС спреман да о свему разговара као што се разговарало о контитутутивној седници у целини.

"СНС је спреман да разговара са сваким послаником, али важно је да се сви придржавамо договора", додао је и подсетио на договор о избору седам потпредседника, којих се покрет Доста је било, касније није држао приликом гласања.

Коментаришући да ли је СПС задовољан бројем места у одборима, лидер странке Ивица Дачић рекао је да је то стандардно питање које се увек на исти начин решава.

"Не знам шта би биле примедбе, то је ствар матемарике и консултација и не видим проблем. Ми смо задовољни, имамо онолико колико треба да имамо и колико смо добили на изборима", рекао је Дачић.

Шеф посланичке групе СДС-а Марко Ђуришић истакао је да би позитиван корак био да се представницима опозиционих странака да право да председавају једним бројем одбора, али да га ипак не очекује, јер то није био случај ни у претходном сазиву. 

Поновио је критику што уочи избора чланова и заменика чланова одбора није постигнут договор о томе ко ће бити председници тих радних тела.

Лидер радикала Војислав Шешељ поново је критиковао избор Игора Бечића за члана Одбора за контролу слкужби безбедности и додао да је скандалозно што се помиње да ће Бечић можда бити и председник тог одбора.

Рекао је и да радикали нису задовољни бројем места у одборима, али да не могу да се буне, јер места у одборима одређује број гласова на изборима, а СРС је, како је рекао, освојио мање од очекиваног.

Додао је и да су радикали тражили место председника у неким одборима.

"Али то тешко иде, јер владајућа већина није спремна да да опозицији председничка места у одборима, или ако је спремна то нису нека нарочито важни одбори", рекао је Шешељ и додао да сваки члан одбора мора да покаже морални дигнитет и кредибилитет.

Посланица Доста је било, Јасмина Николић рекла је да је та странка уздржана по питању избора председника и потпредседника одбора, јер нису учествовали у договорима око њих.

"Задовољни смо бројем места, али нисмо задовољни што од нас нико није тражио да се изјаснимо по било ком основу у вези са управљањем тим одборима", навела је Николићeва.