Србија спремна за поглавље 27

Поглавље 27, које се тиче животне средине и климатских промена је једно од најтежих и најскупљих у преговорима са Унијом. То је и једино поглавље које има продужене рокове до 2041. године.

Више од 700 прописа до 2018. године треба пренети из европског законодавства. Највећи број је пренет а у преговарачком тиму и ресорном министарству очекују да би Европска комисија могла да отвори поглавље 27 без почетних захтева.

Две трећине прописа које треба ускладити са ЕУ су о заштити животне средине. У питању је хиљаду и по докумената, на којима ради 22 институције и 80 сарадника.

"Ако посматрате поглавље 27 животна средина и климатске промене као један вагон који стоји на перону 27 ми смо га сада средили на такав начин да ЕУ може да да позитивно мишљење да отворимо преговарачко поглавље", каже члан прегповарачког тима Анђелка Михајлов.

То је и једино поглавље које има продужене рокове до 2041. године.

"Имајући у виду да је Литванија, у року од само годину дана, отворила и затворила преговарачко поглавље 27, морам нагласити да то нису једноставни преговори. На добром смо путу да и Србија буде комплетно припремљена за сам процес преговора", каже менаџер пројекта подршке Преговарачкој групи за Поглавље 27 и бивши министар у влади Литваније Арунас Кундротас.

Процедурално Србија је много тога урадила али остаје проблем примене прописа на терену.

Србија годишње произведе две и по милионе тона отпада, а свега петина заврши на санитарним депонијама.

Рециклира се 5 одсто комуналног отпада, а обавеза је да се до 2030. достигне 50 процената.

Један од кључних проблема је финансирање. Наплата еколошке таксе прошле године је за милијарду и по динара мања него 2014.

"Оно на чему ћемо посебно радити врло брзо а то је питање инспекцијског надзора , питање инспекциоје и кроз наплату таксе и контолу у локалним самоуправама. Имаћемо на располагању наш фонд који ступа на снагу 1. јануара следеће године и фондове локалних самоуправа који се пуне од еколошке таксе", каже државна секретарка у Министарству пољопривреде и животне средине Стана Божовић.

За усклађивање са стандардима заштите животне средине ЕУ Србији је неопходно више од 10 милијарди евра.

Само седам милијарди евра потребно је за пречишћавање вода, милијарду евра за решавање проблема отпада, међутим, бенефит од свега тога како је израчунато је 25 милијарди евра.