Потенцијал рибарства у Србији, прилика за средства из фондова ЕУ

Мишчевић је на семинару у Привредној комори Србије о заједничкој политици рибарства у ЕУ и преговарачкој позицији за поглавље 13 рекла да је један од кључних задатака израда стратегије аквакултуре у Србији.

"Мислим да ове године нећемо моћи да разговарамо о отварању поглавља 13, али већ следеће године ћемо моћи. Нећемо журити, јер хоћемо да искористимо све могућности", рекла је Мишчевић.

Шефица Преговарачког тима Србије је оценила да је рибарство једна од области због које држава може да добије значајнија средстава из Фонда за рибарство ЕУ, а у предприступној фази и из ИПАРД-а.

Мишчевић је објаснила да је Фонд за рибарство један од највећих елемената унутар заједничке пољопривредне политике ЕУ и да је за то опредељено 15 одсто средстава до укупног фонда за пољопривреду.

Државни секретар у Министарству пољопривреде и заштите животне средине Србије Данило Голубовић оценио је да рибарство у Србији има велики потенцијал.

"У Србији се рибарство све више развија, број рибњака је све већи, тако да је врло битно да добро испреговарамо са ЕУ услове под којима ће они радити", рекао је Голубовић.

Према његовим речима, циљ је да се на добар начин омогући прилив средстава из Европске уније.

Директор рибњака Капетански рит Кањижа и председник групације за рибарство у Привредној комори Србије Крум Анастасов оценио је да је српско рибарство развијено, али да је суочено са финансијски проблемима, јер су водопривредни доприноси високи, а подстицаји мали.

"У Хрватској су подстицаји осам пута већи него Србији, а они као конкуренти на нашем тржишту имају ниже цене", рекао је Анастасов.

Проблем је, како наводи и у великом трговцима који шаран продају као атрактиван производи и тако привлаче купце, што доводи до тога да је цена шарана на тржишту јефтинија од произвођачке цене.

Током ове радионице учесницима ће бити представљени основни принципи Заједничке политике рибарства у ЕУ и упутства за писање преговарачке позиције за Преговарачку групу 13-рибарство.