Посланици о финансијама после летње паузе

18.30 - Скупштина Србије завршила је начелни претрес пакета финансијских закона, а рад наставља у понедељак.

14.30 - Држава у 2015. години мора да плати 130 милијарди динара или више од милијарду евра само за камате на кредите, рекао посланик СНС-а Верољуб Арсић.

14.05 - Дванаест судија које су први пут изабране на судијску функцију положило заклетву у парламенту.

11.40 - Полемика посланика владајуће колације и опозиције о двомесечној летњој паузи у раду скупштине.

11.10 - Гласањем о записницима са претходних седница, почела ванредна седница парламента.

Посланици су разматрали измене закона о порезу на додату вредност, о републичким административним таксама и о хипотеци, као и о потврђивању споразума о зајму између Банке за развој Савета Европе и Србије.

Овлашћени представник Српске напредне странке у Скупштини Србије Верољуб Арсић рекао је да држава у 2015. години мора да плати 130 милијарди динара или више од милијарду евра само за камате на кредите, а да се притом актуелна Влада Србије није енормно задужила и не сноси одговорност за висок јавни дуг.

"Ова влада мора да решава проблем високог јавног дуга, али за то она није крива", рекао је Арсић у скупштинској расправи и напоменуо да је претходна власт водила државу ка "грчком сценарију" јер под њиховом влашћу енермно је повећан јавни дуг Србије.

Арсић је рекао да предложеним изменама закона о ПДВ-у и републичким административним таксама не повећавају пореске стопе и грађани не требају да се брину, пошто се иначе већина измена односи на правна лица, са намером да им се олакша пословање.

Министар финансија Душан Вујовић је најавио да ће, поред електронског пријављивања и плаћање пореза и дажбина, ускоро бити уведен и јединствени правилник за процедуре у пријављивање пореза на једном месту, чиме ће привреди и грађанима бити поједностављено пореских обавеза.

Што се тиче изједначавања ПДВ-а на приградски и градски јавни превоз, Вујовић је рекао да ће то донети смањење трошкова путницима и појачати конкуренцију међу превозницима.

Шеф посланичке групе Демократске странке Борислава Стафеновића замерио је извршној власти што од међународних финансијских институција нису затражили одлагање отплате камата и главнице спољних дугова.

Тиме би се смањио терет дугова државе, односно њеним грађанима, рекао је Стефановић, приметивши да уместо тога српски званичници у контактима са званичницима међународним финансијских институција износе тврдње како Србија и њени грађани могу да издрже реформе и драстичне мере штредње.

Критикујући рефомске мере и ефекте тих мера актуелне владе, Стефановић је навео да је нето гиубитак привреде у прошлој години износио преко 40 милијарди динара, позивајући се на податке Агенције за привредне регистре.

Просечна плата у августу ове године реално је нижа за четири одсто у односу на исти месец прошле године, рекао је Стефановић.

Стефановић је, ипак, признао да у закону о републичким административним таксама добро што су изједначене неке стопе, као и у изменама закона о ПДВ-у, али је нагласио да је лоше што ће привреди бити наметнуте сувишне адмнинистративне процедуре и непотребна папирологија у пријави Пореској управи.

Посланик СПО-ДХСС Мирко Чикириз поздравио је одлуку о градњи затвора у околини Панчева, који ће бити по европским стандардима, на три спрата, за шта је потписан споразум са Банком за развој Савета Европе, о кредиту од 18 милиона евра.

У поподневном делу расправе, посланик Социјалдемократске странке Србије Владимир Маринковић оценио је да су измене четири закона директан подстицај побољшању пословног амбијента у Србији, оцењујући да Србија има потенцијала да буде привредни лидер у региону.

Србији треба да има још бољи пословни амбијент и још веће растерећење привреде и ове предложене измене закона воде у том правцу, оценио је Маринковић, који је и потпредседник републичке Скупштине.

Најважније је за грађане Србије да нема никаквог повећања ПДВ-а, поручио је посланик СНС Зоран Антић, реплицирајући посланицима опозиције да актуелна влада хоће на мала врата да повећа ту пореску стопу.

Антић је рекао да у Европи има земаља чији је ПДВ нижи од оног у Србији, наглашавајући да у региону има најнижу стопу од 20 одсто, док неке нама суседне земље имају стопу ПДВ-а и до 27 одсто.

Према његовим речима, и друга пореска оптерећења у Србији нису таква да отежавају пословање и чине скупим привређивање, додао је Антић.

Шеф посланичке групе Демократске странке Борислав Стефановић оптужио је владајућу коалицију да жели да распрода јавна предузећа, одбацујући на тај начин тврдње да је то чинила ДС када је била на власти.

Одговарајући на тврдње посланика опозиције да актуелна власт беспотребно задужује за пројекат Београд на води, посланик СПС-а Александар Јовичић објаснио је да, на пример, од 130 милиона евра кредита за тај пројекат, око 90 милиона биће уложено у железничку инфраструктуру, јер Београд и Србија траба да имају модерну железницу за 21. век. 

Јовичић је нагласио да пројекат Београд на води нешто што привреди гарантује профит. 

Судије положиле заклетву

У међувремену, 12 судија које су први пут изабране на судијску функцију положило заклетву пред председницом парламента Мајом Гојковић и министром правде Николом Селаковићем.

"Верујем да ћете судити независно и непристрасно, у складу са Уставом и законом. Да ћете судити искључиво по својој савести и тако обезбедити правично суђење за сваког грађанина и допринети угледу судијске функције у Србији", поручила је Гојковић судијама након полагања заклетве.

Парламент се до 1. октобра, када почиње јесење заседање, налази у периоду ванредног заседања, када седнице могу бити сазване само на захтев Владе Србије, или најмање 84 посланика.

Почетак првог радног дана републичког парламента после летње паузе био је обележен незадовољством посланика опозиције због двомесечне паузе у раду републичког парламента, на шта им је из владајуће већине поручено да су посланици за то време радили у скупштинским одборима и да се "нису брчкали на Брионима".

Посланик Покрета за преокрет Јанко Веселиновић протестовао је што прва седница након летње паузе није била одржана јуче, последњег четвртка у месецу, чиме би се омогућило да посланици постављају питања Влади Србије, док је Владимир Павићевић из Нове странке незадовољан што парламент није заседао два месеца.

Веселиновић је председницу Скупштине Србије Мају Гојковић позвао да му одговору зашто није омогућила да се седница одржи јуче, а она му је одговорила да, према Пословнику о раду парламента, седнице у периоду ванредног заседања могу бити заказане само на иницијативу Владе Србије или најмање 84 посланика.

Веселиновић, иначе, сматра да је разлога за седницу парламента много, а посебно избегличка криза, о чему, према њему, треба да се расправља на посебној седници.

Председница Скупштине Србије Маја Гојковић сазвала је на захтев Владе Србије 17. ванредну седницу у овој години, а већ за 1. октобар и прву седницу јесењег заседања.

Парламентарци су се уочи летње паузе последњи пут састали 31. јула.