ДС: Избегличко питање није затворено

Влада у сенци ДС подсећа да је Генерална скупштина Уједињених нација 2000. године прогласила 20. јун за Светски дан избеглица, с циљем да скрене пажњу међународне јавности на тежак положај присилно расељених широм света.

"Проблем с избеглицама из азијских и афричких држава, које преко Србије покушавају да се домогну земаља Европске Уније, пак, представља посебно питање, чија комплексност захтева широку акцију наше дипломатије, безбедносних служби и комплетне државне администрације", наводи се у саопштењу.

Такође се додаје да се азилантско питање не може решавати подизањем зидова и ограда на међудржавним границама, каквом планира да прибегне Влада Мађарске, "али ни седењем 'скрштених руку' и ишчекивањем да се проблем реши сам од себе, односно да азиланти некако стигну до свог коначног одредишта, далеко од наше земље, које практикује Влада Србије".

"Садашња власт у Србији, нажалост, не показује ни ону заинтересованост за проблематику избеглица из бивших југословенских република ни ону агилност у решавању избегличких проблема коју је показала влада у мандату 2008-2012", наводи се у саопштењу.

Од завршетка ратова у Хрватској и Босни и Херцеговини прошле су две деценије, али социјални положај избеглица у Србији и региону још је оптерећен нерешеним стамбеним питањем за велики број породица, као и имовинским, правним и другим проблемима, упозорава влада у сенци ДС.

У првом попису избеглица на подручју Србије 1996. године, регистровано је 538.000 избеглих и још 72.000 ратом угрожених лица, док се у евиденцији интерно расељених с Косова и Метохије после јуна 1999. нашло 220.000 људи.

Број људи у формалном избегличком статусу у међувремену је вишеструко смањен и сада је близу 35.000, али је број интерно расељених лица с Косова и Метохије тек незнатно мањи него пре 15 година.

Такође, на подручју Србије још ради 18 центара за колективни смештај избеглих и расељених лица, у којим тренутно борави нешто више од 1.100 људи.

Смањење броја избеглица у Србији углавном је резултат интеграције у овдашњу друштвену средину, а у мањој мери повратка у место претходног пребивалишта и одласка у треће земље, наводи се у саопштењу.

"Трајно решавање избегличког питања у Србији и читавом Региону, међутим, не може се одлагати унедоглед, нити се може препустити времену и стихији.

Проблематику избеглиштва треба посматрати као регионално питање", наводи се у саопштењу и додаје да се акциони план за трајно решавање избегличких проблема мора базирати на четири основна правца деловања.

То се односи на: потпуну реализацији Регионалног стамбеног програма (РСП), затим изменама постојећег законодавног оквира за решавање избегличких питања, боље коришћење капацитета локалне самоуправе и унапређење комуникације и сарадње с другим владама на подручју бивше Југославије, као и осталим међународних субјектима.

"Влада Србије коју је предводила Демократска странка успела је да обезбеди средства за почетак РСП-а, али је реализација тог програма после промене власти 2012. толико успорена да се први значајнији резултати тек очекују, мада је од донаторске конференције у Сарајеву на којој су прикупљена прва средства прошло више од три године", додаје се у саопштењу.

Планираним средствима могуће је решити стамбено питање за 27.000 избегличких породица у региону, од којих највећи број борави у Србији (17.000), па је Влада Србије пре свих дужна да интензивира напоре у реализацији РСП-а.

У саопштењу се указује да су неопходне и измене законодавног оквира за решавање избегличког питања, које би олакшале реализацију различитих програма трајног збрињавања избеглица и постојеће програме учиниле ефективнијим.